plemeniti-metali – Trgovina zlatom

Berze metala spadaju u specijalizovane robne berze, a svakako je najpoznatija i najveća od njih LME (London Metal Exchange) – Londonska berza metala. Osnovana je 1877. godine, ali je berzanska trgovina metalom postojala još u vreme kraljice Elizabete I, na Kraljevskoj berzi. Počev od 1571. godine trgovci su se sastajali i razmenjivali metale i drugu robu. U početku su trgovci poslovali metalima za domaće tržište, ali je UK uskoro postalo glavni izvoznik metala. Zbog toga su se evropski trgovci veoma brzo uključili u ovu aktivnost. Prvo se trgovalo bakrom, a od 1920. godine počinje trgovina i olovom i cinkom. Londonska berza metala je najveća berza metala i referentna ustanova za zvanične cene metala koje veže u celom svetu. Na robnim berzama se najčešće trguje žitaricama, metalima, poljoprivrednim proizvodima, naftom, zemnim gasom itd. Glavni svetski trgovinski centri za trgovinu plemenitim metalima su London, Njujork i Cirih. Zlatom i srebrom se trguje vanberzanski, na forexu, a likvidnost na tržištu plemenitih metala u najčešćem slučaju velika kada se preklapa vreme trgovanja u Evropi i Njujorku.

Londonska berza metala svake prve nedelje u oktobru organizuje jednodnevni seminar o tržištu obojenih metala, gdje se mogu čuti najnovije informacije i prognoze od strane nekih od najuticannijih imena iz sveta metala. Mnoge kompanije za istraživanje tržišta, banke i novinska agencija Tomson Rojters organizuju prijeme na kojima se u neposrednom razgovoru od sagovornika može čuti i ono čega nema u njihovim zvaničnim izveštajima. LME organizuje i niz obrazovnih seminara za zainteresovane učesnike, poput onih: Kako trgovati na berzi, Hedžing strategije itd. Događaj je izuzetno popularan i svake godine LME nedelja okupi preko 3000 ljudi sa svih strana sveta. Pitanje koje najviše zanima učesnike je šta će biti sa cenom metala sledeće godine. Zbog toga je Londonska berza metala najznačajnije mesto na svetu kada je u pitanju trgovanje metalima.

Berza metala doživela je pravi bum poslednjih godina. Ogromna kineska tražnja metala tokom poslednje dekade radi izgradnje solitera i infrastrukture dovela je do skoka cena metala, uključujući bakar, za više od 600 odsto i podstakla talas fondovskih investiranja u taj sektor. Kako je rast kineske ekonomije usporio, a zemlja se preorijentisala na potrošačku ekonomiju, pojedini investitori se nadaju da će talas urbanizacije u zemljama, kao što su Indija, Indonezija i Pakistan, nastaviti da podstiče tražnju rude gvožđa, bakra i nafte. Očekuje se da će sve veća seoba ljudi u gradove u zemljama u usponu dovesti do porasta tražnje matala, ali verovatno tokom dužeg vremenskog perioda i ne u tako ogromnoj meri kao što se desilo u Kini. Ekonomska neizvesnost uvek donosi oscilacije i nestabilnost na tržištu, ali je srednjoročna i dugoročna prognoza vrlo optimistička. U periodu od 2013 – do 2015. potražnja za metalima, naročito aluminijumom će značajno porasti usled pojačane aktivnosti investitora. Očekuje se prosečna godišnja cena aluminijuma u rasponu o trenutnih 2100 USD po toni do oko 2600 USD po toni u 2015. godini. Londonska berza metala je jedan od najboljih izvora podataka o cenama metala danas.

Trgovanje plemenitim metalima na berzi prema mnogim mišljenjima predstavlja jedan od najstabilnijih i efektivnijih instrumenata štednje kapitala. Ovde se na prvom mestu misli na investiranje kapitala u plemenite metale, a među prvima se to odnosi na zlato i srebro. Ostali plemeniti metali su manje zastupljeni, uglavnom zbog svoje cene, ali i zbog toga što je potražnja za njima u svetu manja, odnosno, ne spadaju u najtrgovanije finansijske derivate. To znači da je trgovanje plemenitim metalima na berzi uglavnom zastupljeno u trgovanju zlatom, ali sve više i srebrom, pogotovu ako se zna da je cena srebra mnogo pristupačnija za širi auditorijum trgovaca. Danas gotovo svako zainteresovano lice može dobiti pristup globalnom tržištu zlata i investirati svoja sredstva u ovaj plemeniti metal. Šta više, zlato može biti ne samo mrtva težina već i procentni depozit. Može se koristiti zlato u trgovinskim transakcijama, koje daju opipljivi profit, što znači nešto drugo od kupovine i prodaje zlata u fizičkom obliku. Zato je vrlo efikasno investirati u zlato u periodu krize, kada drugi investicioni instrumenti ne mogu dati iste rezultate.

Kada je trgovina plemenitim metalima na berzi u pitanju potrebno je istaći da je zlato najstarija i najefektivnija mera kapitala i dimenzija bogatstva, mada su i drugi plemeniti metali su korišćeni za istu svrhu. Generacije su se izmenile, ali je za sve njih zlato bilo zajednički ekvivalent kao sredstvo plaćanja i roba u isto vreme. Poznati “zlatni standard” je napravio ogroman uticaj na razvoj svetske ekonomije tokom devetnaestog i dvadesetog veka i zlato je bilo glavni svetski valutni sistem sve do 70-ih godina dvadesetog veka. Zbog ovih operacija plemeniti metali su bili pod striknom kontrolom. Generalno, transakcije su vođene na nivou država, monetarnih vlasti i međunarodnih finansijskih organizacija. Međutim, kao posledica kontradikcija unutar sistema, desile su se kvalitativne promene i valutne stope su postale nestabilne. Kao posledica toga, uloga zlata se promenila, na pravnoj osnovi je bila isključena iz prometa svetskih valuta, zatim je počela liberalizacija transakcije zlata, proširena su prava individualaca u vezi fizičkog posedovanja metala. Tržište plemenitog metala ili trgovanje plemenitim metalima na berzi je bitno promenjeno, i to ne samo struktura tržišta, već i njeni članovi i linija operacija. Iako danas, zlato nije više objekat isplate, ono nije napustilo sistem ekonomskih odnosa. Danas je svetsko tržište zlata, ali i tgovina plemenitim metalima na berzi, uopteno posmatrano, zapravo kompleks međunarodnih tržišta, koja su gotovo nezavisna od državnih kontrola. Sve skupa, ovo garantuje 24-časovno globalno trgovanje plemenitim metalima na berzi i njihovim derivatima.

Trgovanje plemenitim metalima na berzi se praktično odvija na međunarodnim tržištima zlata i drugih plemenitih metala koja su locirana gradovima kao što su Cirih, Hong-Kong, London, Njujork, Dubai. Ovo su ujedno i najveći svetski centri za ovu vrstu trgovine, a važno je istaći da su nametnuti i strogi uslovi veoma malom broju učesnika na tržištu. Oni su obično velike banke i specijalizovane kompanije, koje imaju dobru reputaciju i kreditnu sposobnost. Spektar mogućih transakcija na međunarodnom tržištu je veoma širok. Nema poreza i carinske kontrole. Velike operacije sa plemenitim metalima se izvode 24 sata dnevno, što je obezbeđeno širokom mrežom klijenata povezanih sa tržištom zlata. Pored toga što se trgovanje plemenitim metalima na berzi odvija na legalan i potpuno organizovan način, ipak se često pojavljuju i crna tržišta zlata i ostalih metala. Crna tržišta se najčešće susreću u nekim zemljama Azijskog regiona. Njihova pojava proizilazi iz totalne vladine kontrole operacijama sa zlatom. Crna tržišta praktično koegzistiraju sa zatvorenim tržištima, a zatvorena tržišta su forma nekog od domaćih radikalno organizovanih tržišta, gde je uvoz i izvoz zlata zabranjen i gde zbog visine taksi trgovina plemenitim metalima nije profitabilna jer domaća cena prelazi svetsku cenu zlata. Prema tome, jasno je da postojanje organizovanog berzanskog tržišta predstavlja sigurnost i zaštitu kapitala od netržišnih malverzacija, a to je jedna od najvažnijih uloga koju ima trgovanje plemenitim metalima na berzi.