Berze metala spadaju u specijalizovane robne berze, a svakako je najpoznatija i najveća od njih LME (London Metal Exchange) – Londonska berza metala. Osnovana je 1877. godine, ali je berzanska trgovina metalom postojala još u vreme kraljice Elizabete I, na Kraljevskoj berzi. Počev od 1571. godine trgovci su se sastajali i razmenjivali metale i drugu robu. U početku su trgovci poslovali metalima za domaće tržište, ali je UK uskoro postalo glavni izvoznik metala. Zbog toga su se evropski trgovci veoma brzo uključili u ovu aktivnost. Prvo se trgovalo bakrom, a od 1920. godine počinje trgovina i olovom i cinkom. Londonska berza metala je najveća berza metala i referentna ustanova za zvanične cene metala koje veže u celom svetu. Na robnim berzama se najčešće trguje žitaricama, metalima, poljoprivrednim proizvodima, naftom, zemnim gasom itd. Glavni svetski trgovinski centri za trgovinu plemenitim metalima su London, Njujork i Cirih. Zlatom i srebrom se trguje vanberzanski, na forexu, a likvidnost na tržištu plemenitih metala u najčešćem slučaju velika kada se preklapa vreme trgovanja u Evropi i Njujorku.
Londonska berza metala svake prve nedelje u oktobru organizuje jednodnevni seminar o tržištu obojenih metala, gdje se mogu čuti najnovije informacije i prognoze od strane nekih od najuticannijih imena iz sveta metala. Mnoge kompanije za istraživanje tržišta, banke i novinska agencija Tomson Rojters organizuju prijeme na kojima se u neposrednom razgovoru od sagovornika može čuti i ono čega nema u njihovim zvaničnim izveštajima. LME organizuje i niz obrazovnih seminara za zainteresovane učesnike, poput onih: Kako trgovati na berzi, Hedžing strategije itd. Događaj je izuzetno popularan i svake godine LME nedelja okupi preko 3000 ljudi sa svih strana sveta. Pitanje koje najviše zanima učesnike je šta će biti sa cenom metala sledeće godine. Zbog toga je Londonska berza metala najznačajnije mesto na svetu kada je u pitanju trgovanje metalima.
Berza metala doživela je pravi bum poslednjih godina. Ogromna kineska tražnja metala tokom poslednje dekade radi izgradnje solitera i infrastrukture dovela je do skoka cena metala, uključujući bakar, za više od 600 odsto i podstakla talas fondovskih investiranja u taj sektor. Kako je rast kineske ekonomije usporio, a zemlja se preorijentisala na potrošačku ekonomiju, pojedini investitori se nadaju da će talas urbanizacije u zemljama, kao što su Indija, Indonezija i Pakistan, nastaviti da podstiče tražnju rude gvožđa, bakra i nafte. Očekuje se da će sve veća seoba ljudi u gradove u zemljama u usponu dovesti do porasta tražnje matala, ali verovatno tokom dužeg vremenskog perioda i ne u tako ogromnoj meri kao što se desilo u Kini. Ekonomska neizvesnost uvek donosi oscilacije i nestabilnost na tržištu, ali je srednjoročna i dugoročna prognoza vrlo optimistička. U periodu od 2013 – do 2015. potražnja za metalima, naročito aluminijumom će značajno porasti usled pojačane aktivnosti investitora. Očekuje se prosečna godišnja cena aluminijuma u rasponu o trenutnih 2100 USD po toni do oko 2600 USD po toni u 2015. godini. Londonska berza metala je jedan od najboljih izvora podataka o cenama metala danas.