Najveća robna berza zlata i njegovih derivata je LBMA, London Bullion Market Association – Udruženje trgovaca zlatnim izlivcima. To je ujedno i najprestižnije tržište fizičkim zlatom, na kome se određuje cena čistog zlata dva puta na dan u takozvanom fiksnom obliku. Ova cena se određuje u američkim dolarima (USD), evrima (EUR) i engleskoj funti (GBP) za 1 finu uncu prilikom korišćenja minimalno 1.000 finih unci. LBMA kao najprestižnija berza zlata je rezervisana samo za članove LBMA, ali svi drugi zainteresovani trejderi mogu zlatom trgovati na forex tržištu, vanberzanski, ne fizičkim sredstvima već sertifikatima. Mnoge države deo svojih zlatnih rezervi čuvaju u trezorima u Londonu i Njujorku, jer se na njihovim berzama odvija najveći deo svetske trgovine zlatom. Zlato je u 2011. poskupelo gotovo 10 odsto i jedanaestogodišnji period jačanja cena tog plemenitog metala je najduži bar od 1920. U trećem kvartalu 2012. godine cena zlata je uvećana 11 odsto, da bi u novembru opala za 0,4 %. Francuska banka “BNP Pariba” snizila je prognozu cene zlata u 2013. usled opreznog raspoloženja na tržištu i prognozirala pad cena u 2014, što će biti prvo sniženje za 14 godina. BNP je sa ranije prognoziranih 1.900 USD, snizila projekciju cene zlata u 2013. na 1.865 dolara za finu uncu, a u 2014. očekuje sniženje na prosečno 1.780 USD za finu uncu. Ipak će zlato svog statusa sigurnog utočišta i dalje privlačiti investitore. Deo velikih nemačkih zlatnih rezervi, u vrednosti od oko 200 milijardi dolara, Nemačka centralna banka vratiće u zemlju iz SAD i Francuske. Glavnu podršku cenama zlata, koje investitori smatraju pouzdanijom alternativom nestabilnim valutama i akcijama kompanija, i dalje daju dužnička kriza u evrozoni i ubrzanje inflacije u mnogim zemljama sveta.
Zbog sve veće cene zlata na inostranim tržištima raste interesovanje za trgovinu ovim plemenitim metalom. Osim inostrane tražnje, sve više raste i tražnja za zlatom u Srbiji. Međutim, naš Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa trgovanje zlatom na berzi, niti se mogu kupovati zlatne poluge. Berzanska vrednost zlata poslednjih godina je enormno visoka. Nažalost, u Srbiji, kao ni u Bosni i Hercegovini ne postoji berza zlata i srebra, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Poluge zlata mogu se kupiti u Hrvatskoj ili Sloveniji, a kod nas ne postoje ni banke, niti institucije za ovu vrstu posla. Uvođenjem berze zlata i ostalih plemenitih metala uveo bi se red na tržištu. Ni otkup zlata i drugih plemenitih metala nije zakonom regulisan, pa imamo neravnopravne uslove u ovoj oblasti. Neko otkupljuje po jednoj, a neko po drugoj ceni. Osim toga, zlatari, filigrani, ljudi koji rade sa plemenitim metalima, primorani su da otkupljuju zlato sa ulice, jer drugog načina nema. Posebno su niske cene u odnosu na realnu vrednost zlata u manjim sredinama, dok je u gradovima ipak bolja situacija. I tu lokacija zlatara i menjačnica utiče na ukupan promet. S obzirom na popularnost ovog metala i rastući trend cene zlata, može se očekivati da će berza zlata i kod nas u skorije vreme zauzeti svoje mesto.