Indeks relativne snage je vrlo popularan indikator tehničke analize tako da često služi za razumevanje većine osnovnih načela analize oscilatorima. Oscilatori izračunavaju stopu promene cenovnih kretanja te praktično konstruišu odnos poslednje zaključne cene i zaključne cene pre određenog broja dana (npr. posmatrani period za određeni broj dana tj. x = 10 dana). To znači da se za desetodnevnu stopu promene (Sp) oscilatora treba poslednja zaključna cena (V) da podeli sa zaključnom cenom od pre deset dana (Vx) što izraženo u obliku formule to glasi: Sp = 100 (V/Vx). U tom slučaju se dobija središnja linija oscilatora sa vrednošću 100 i ako je poslednja zaključna cena manja od zaključne cene od pre deset dana (cena pada) stopa promene će biti ispod 100. Obrnuto, kada cena raste stopa promene će se nalaziti iznad nivoa 100. Grafički softveri koriste slične formule za izračunavanje kretanja oscilatora, kao i stopa promene gde se interpretacija vrši prema unapred utvrđenom modelu Međutim, RSI istovremeno rešava problem prevelikih distorzija i problem konstantne donje i gornje granice (raspon kretanja oscilatora) jer u formuli za izračunavanje vrši deljenje proseka određenog broja dana sa porastom zaključne cene sa prosekom određenog broja dana sa padom zaključne cene, unutar nivoa od 0 do 100. Period posmatranja kod RSI oscilatora na dnevnim grafikonima po default-u je 14 dana, a za nedeljne grafikone koristi se period od 14 sedmica (po default-u), što je originalna postavka parametara prema Wilderu. Kod manjih perioda amplitude su veće zato što je oscilator osetljiviji, i obrnuto, veći periodi logično rezultiraju manjim amplitudama oscilatora. U zavisnosti od razdoblja koje se želi analizirati mogu se primenjivati različiti periodi posmatranja RSI oscilatora, pa se tako na krakim periodima (npr. pet ili sedam dana) srazmerno povećava volatilnost indeksa relativne snage. Inače, Indeks relativne snage – RSI (Relative Strength Index) je konstruisao J. Welles Wilder i objavio njegovu prezentaciju, daleke 1978. godine. Potreba za pronalaženjem ovakvo složenog indikatora javila se iz jednostavnog razloga što je analiza trćišta zahtevala rešenje dva ključna problema. Prvi problem sastojao se u činjenici da u izračunavanju promena cena neke velike promene uzrokovane značajnim događajima nisu bile obuhvaćene unutar posmatranog perioda, a ipak su značajno uticale na dalje tržišne tokove. Jedan od primera je Momentum oscilator (npr. period 10) gde veliki porast cene pre deset dana može uzrokovati velike promene na liniji momentuma iako se u posmatranom periodu od samo tih deset dana cena može vrlo malo pomeriti, praktično, u okviru tog vremenskog ograničenja. Dakle, potrebe su nalagale da se preciznije uključe u analizu uticaji značajnih velikih promena na dalja tržišna kretanja bez obzira da li posmatrani vremenski period obuhvata te karakteristične promene i njihove parametre. Konkretno, u izračunavanju se javila potreba za umanjenjem takve vrste distorzija. Drugi problem se odnosio na potrebu da se konstruiše konstantni raspon unutar kojeg bi se oscilator kretao, tako da je konstrukcija RSI – Indeksa relativne snage ujedno umanjila distorzije i rešila problem raspona koji je fiksiran unutar vrednosti od 0 do 100. U cilju veće preciznosti praksa je ustanovila da su najpogodniji nivoi za analizu RSI oscilatora u rsponu od 30 do 70 iako neki analitičari konsultuju različite levele, a prema potrebama analize.
