Kada je reč o prodaji i otkupu u zlata i zlatnog nakita, prvo pitanje koje se postavlja je kako proveriti zlato. Najbolje mesto za to su ovlašćene zlatare. Stručno oko može prepoznati zlato odmah, pa čak oceniti i njegovu finoću. Obični ljudi mogu prepoznati zlato po žigu, mada nakit može posedovati žig, ali da nije zlatan. Ukoliko niste sigurni da li je vaš nakit zlatan, posetite zlatarsku radnju gde ćete uz pomoć zlatara i sredstva koje koriste za proveru, utvrditi da li je nakit od zlata ili ne. Za proveru zlatnog nakita, odnosno finoće zlata, zlatari koriste kiseline. Određena kiselina proverava određenu finoću zlata. Ukoliko na vašem nakitu postoji žig oznake 585, a zlatar stavi kiselinu za proveru zlata 585, i površina počne da peni i zeleni, to znači da vaš nakit nije od zlata, već od nekog drugog metala. Čistoća zlata se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Pošto se zlato za nakit zbog svoje mekoće uvek meša sa drugim metalima kao što su srebro, platina, paladijum, bakar, sadržaj zlata u leguri varira. Ovi metali su neporozni su i imaju veliku moć reflektovanja svetlosti na poliranoj površini. U našim zlatarama se izrađuje uglavnom zlatan nakit od 14 karata sa oznakom 585, što znači da u sebi sadrži 58,5% čistog zlata, a ostatak su drugi metali. Izrađuje se takođe i zlatan nakit od 8, 10, 12 i 18 karata. Da bismo izbegli dilemu kako proveriti zlato, najbolje je kupovati vredan nakit u renomiranim i proverenim zlatarama – one su garant kvaliteta koji se može proveriti, pošto je svaki komad obeležen žigom proizvođača.
Još jedno bitna stvar kada se pitamo kako proveriti zlato je: što je karataža veća, i finoća komada je bolja, kvalitetnija, ali i mekanija. Zato se za nakit retko koristi finoća zlata od 22k, već se od takvog zlata uglavnom izrađuju dukati. Prema učešću pojedinih metala i zlata u leguri razlikujemo i boje zlata, koje mogu biti: žuta, crvena i bela, u zavisnosti od metala koji se koriste u legurama. Zlatare čuvaju u tajnosti kombinacije materijala korišćenih za izradu nakita kao i odnos svakog od korišćenih metala u izradi odnosnog komada nakita. Većinu svetske trgovine zlatom nadgleda posebna organizacija sa sedištem u Londonu, po imenu LBMA (London Bullion Market Association) koja vodi računa da se trgovina zlatom odvija po strogim, propisanim pravilima. Prvo je potrebno precizno odmeriti dimenzije zlatne poluge: gornja površina 255 x 81 mm, donja površina 236 x 57 mm, debljina 37 mm. Težina minimum – 350, maksimum 430 finih unci zlata. Čistoća zlata se kreće u rasponu 995.0 – 999.9/1000. Oznake koje svaka zlatna poluga mora da ima su: serijski broj, žig rafinerije, finoća u četiri cifre, godina proizvodnje u četiri broja. Zabeležene su prevare sa polugama od volframa (metal čija težina je približna težini i gustini zlata po jedinici težine) koje su bile pozlaćene sa dva mikronska sloja pravog zlata. Iz svega navedenog jasno je da je pitanje kako proveriti zlato veoma važno pitanje koje treba prepustiti profecionalcima, ali je podjednako bitno da i sami znamo što više o toj temi.