Cena otkupa zlata zavisi od težine i finoće ovog plemenitog metala. Zlato pripada najstarijoj vrsti metala koje su ljudi preradili. I prvi novac je bio od zlata, u obliku zlatnih kovanica, još 700 godina pre nove ere. Proteklih par godina cena zlata je konstantno u porastu na svetskoj berzi zbog ekonomske krize, neizvesnosti i turbulencija na finansijskom tržištu. Zlato se smatra  investicijom niskog rizika. U poslednje vreme veoma je popularno i sve se više kupuje. Danas se trgovinom zlatom bave velike banke i investicioni fondovi, ali i pojedinci sa osećajem za profitabilno investiranje. Zlato je najsigurniji način investiranja, jer za razliku od papirnog novca, ono ne gubi svoju kupovnu moć. Kod zlata nema standardnih rizika inflacije, devalvacije, likvidnosti. Zanimljivo je da je cena otkupa zlata bila stabilna na svetskim berzama dve decenije. Gram čistog zlata prodavao se po ceni od 10 EUR sve do 2005. godine. Tada se pojedini investitori, perdviđajući krizu, okreću zlatnim polugama. Od tada je cena porasla više od četiri puta. Može se reći da 21. vek donosi novu zlatnu groznicu.

Cena otkupa zlata zavisi od kretanja cene na svetskom tržištu. Cena zlata utvrđuje se na Londonskoj berzi i menja se dva puta u toku dana. Na Londonskoj berzi trguje se zlatom najveće finoće. Prilikom otkupa zlata susrećemo se sa zlatom u različitim oblicima (nakit, dukati, poluge i sl.) i u tom slučaju cena zavisi od dva faktora: od finoće zlata i od cene na svetskom tržištu, što proizvod ima veću finoću, samim tim ima i veću vrednost. Finoća zlata se izražava u karatima ili promilima i predstavlja udeo čistog zlata u zlatnoj leguri (zlatan nakit, npr.). Uz pojam finoća zlata se vezuju i pojmovi mekoća i čistoća zlata. Mekoća čistog zlata, osobina zlata koja je važna u trgovini zlatom i otkupu zlata, čini ga neprikladnim da se od njega izrađuje nakit. Zbog toga su trgovci započeli da mešaju metale kako bi se dobile legure koje bi zlato učinile tvrđim, a pri tome mu ne bi umanjile sjaj. Danas su uobičajene legure zlata sa srebrom i bakrom za žuto zlato, ili sa niklom, cinkom i paladijumom za belo zlato. S porastom cene zlata, počeo je da raste interes investitora za ulaganje u plemenite metale, pa se danas otkupom zlata bave i firme koje zlato dalje pretvaraju u investicioni oblik. Zlato otkupljuju čak i  menjačnice, što je dodatni pokazatelj da ono postaje alternativa novcu. Danas zlatom možete trgovati na forexu, gde se cena zlata na tržištu prati u realnom vremenu. Trgovina zlatom je jedan od najprofitabilnijih načina investiranja. Bez obzira na kretanje cene, vrednost zlata kroz istoriju konstantno raste. Kompanija KapitalRS nudi vam platforme za trgovanje sa skoro svim finansijskim instrumentima. Zlato spada u najtrgovanije robe na svetu, sa učešćem u ukupnom obimu prometa od 9,12%. Kao investicija niskog rizika, zlato je poželjno kod mnogih investitora. Svi trendovi pokazuju da cena otkupa zlata u budućnosti može samo da raste.

Najveća robna berza zlata i njegovih derivata je LBMA, London Bullion Market Association – Udruženje trgovaca zlatnim izlivcima. To je ujedno i najprestižnije tržište fizičkim zlatom, na kome se određuje cena čistog zlata dva puta na dan u takozvanom fiksnom obliku. Ova cena se određuje u američkim dolarima (USD), evrima (EUR) i engleskoj funti (GBP) za 1 finu uncu prilikom korišćenja minimalno 1.000 finih unci. LBMA kao najprestižnija berza zlata je rezervisana samo za članove LBMA, ali svi drugi zainteresovani trejderi mogu zlatom trgovati na forex tržištu, vanberzanski, ne fizičkim sredstvima već sertifikatima. Mnoge države deo svojih zlatnih rezervi čuvaju u trezorima u Londonu i Njujorku, jer se na njihovim berzama odvija najveći deo svetske trgovine zlatom. Zlato je u 2011. poskupelo gotovo 10 odsto i jedanaestogodišnji period jačanja cena tog plemenitog metala je najduži bar od 1920. U trećem kvartalu 2012. godine cena zlata je uvećana 11 odsto, da bi u novembru opala za 0,4 %. Francuska banka “BNP Pariba” snizila je prognozu cene zlata u 2013. usled opreznog raspoloženja na tržištu i prognozirala pad cena u 2014, što će biti prvo sniženje za 14 godina. BNP je sa ranije prognoziranih 1.900 USD, snizila projekciju cene zlata u 2013. na 1.865 dolara za finu uncu, a u 2014. očekuje sniženje na prosečno 1.780 USD za finu uncu. Ipak će zlato svog statusa sigurnog utočišta i dalje privlačiti investitore. Deo velikih nemačkih zlatnih rezervi, u vrednosti od oko 200 milijardi dolara, Nemačka centralna banka vratiće u zemlju iz SAD i Francuske. Glavnu podršku cenama zlata, koje investitori smatraju pouzdanijom alternativom nestabilnim valutama i akcijama kompanija, i dalje daju dužnička kriza u evrozoni i ubrzanje inflacije u mnogim zemljama sveta.

Zbog sve veće cene zlata na inostranim tržištima raste interesovanje za trgovinu ovim plemenitim metalom. Osim inostrane tražnje, sve više raste i tražnja za zlatom u Srbiji. Međutim, naš Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa trgovanje zlatom na berzi, niti se mogu kupovati zlatne poluge. Berzanska vrednost zlata poslednjih godina je enormno visoka. Nažalost, u Srbiji, kao ni u Bosni i Hercegovini ne postoji berza zlata i srebra, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Poluge zlata mogu se kupiti u Hrvatskoj ili Sloveniji, a kod nas ne postoje ni banke, niti institucije za ovu vrstu posla. Uvođenjem berze zlata i ostalih plemenitih metala uveo bi se red na tržištu. Ni otkup zlata i drugih plemenitih metala nije zakonom regulisan, pa imamo neravnopravne uslove u ovoj oblasti. Neko otkupljuje po jednoj, a neko po drugoj ceni. Osim toga, zlatari, filigrani, ljudi koji rade sa plemenitim metalima, primorani su da otkupljuju zlato sa ulice, jer drugog načina nema. Posebno su niske cene u odnosu na realnu vrednost zlata u manjim sredinama, dok je u gradovima ipak bolja situacija. I tu lokacija zlatara i menjačnica utiče na ukupan promet. S obzirom na popularnost ovog metala i rastući trend cene zlata, može se očekivati da će berza zlata i kod nas u skorije vreme zauzeti svoje mesto.