Pored toga što je opšte poznato da su napredak IT tehnologije i masovna primena Interneta u velikoj meri doprineli razvoju Forex-a i unapredili finansijska tržišta, pomoć računara u trgovanju valutama i drugim investicionim instrumentima ima vrlo složeni portfolio. Prvenstveno treba istaći da uz pomoć računara tj. posredstvom elektronske platforme trgovci imaju pristup svim svetskim berzama, odnosno, svim vrstama finansijskih tržišta. Međutim, kada se govori o ulozi računara u trgovanju na globalnom finansijskom tržištu najviše se skreće pažnja na značaj kompjutera u tehničkoj analizi tržišta. Kompjuteri na vrlo praktičan način pomažu trejderima da na lak i brz način koriste veliki broj tehničkih alata. Osim tehničkih indikatora kompjuteri omogućavaju korišćenje i vrlo složenih sistema za trgovanje, takođe, na vrlo lak i pristupačan način. Ovde treba napomenuti da se podrazumeva da trejder razume interpretaciju pojedinih indikatora i da ume da ih koristi. U protivnom, korišćenje računara u svrhu tehničke analize tržišta izostaje u potpunosti ili bar dobrim delom.

S obzirom da je u ponudi veliki broj pokazatelja računarskog softvera, postoji opasnost da nedovoljno osposobljeni trejderi načine kardinalnu grešku da usled nerazumevanja suštine traže oslonac i sigurnost upravo u složenim i često komplikovanim indikatorima ili trgovinskim sistemima. Naime, pogrešno je verovati da će složeni indikator ili sistem zasigurno postići rezultate „umesto nas“ tj. da nije neophodno da se unosimo u detalje, već da je dovoljno da se pozovemo na puko očitavanje i paušalno upoređivanje parametara indikatora. Ali, ako je trejder teoretski „dobro potkovan“ i tehnički orijentisan sa efikasnim razumevanjem osnova analize, kompjuterski sistemi i pokazatelji koje nudi računarski softver postaju moćno oruđe u trgovanju. Dakle, bez obzira da li se primenjuje jednostavan indikator ili sofisticiraniji sistem za trgovanje vrlo je važno razumevanje suštine funkcionisanja, dok je cilj same automatizacije ili kompjuterizacije određenog pokazatelja da ubrza i pojednostavi njegovu implementaciju u analizi. Većinu tehničkih analiza i grafikona moguće je izraditi bez neposredne upotrebe komjutera, štaviše, neke dugoročne analize je jednostavnije uraditi bez primene računarskog softvera što ukazuje da računar treba ipak posmatrati samo kao alat. Drugim rečima, iako je kompjuter savremeno sredstvo kojim se bez sumnje poboljšava kvalitet dobre tehničke analize, njegova primena je delotvorna isključivo u rukama dobrog tehničkog analitičara. To znači da ne treba pasti pod pogrešan uticaj i smatrati da kompjuterski softver može da nadomesti nedostatke slabog analitičara, bar ne na način da on veruje da će sve njegove nedoumice rešiti moćan softver računara.

U tehničkoj analizi Forex tržišta je vrlo značajno znati kako se koriste različite dužine ciklusa i kako to utiče na kvalitet predviđanja cene. Kao prvo, u klasifikaciji vremenskih ciklusa, analitičari se uglavnom slažu u generalnoj podeli na dugorične, srednjoročne i kratkoročne cikluse dok se u literaturi mogu sresti i drugačije podele kod nekih uvaženih stručnjaka u oblasti ekonomije i finansija. Tako je vrlo česta podela ciklusa na dugoročne cikluse gde se podrazumeva period od dve ili više godina, sezonske cikluse sa trajanjem jedne godine i primarne cikluse koji se posmatraju kao srednjoročni u trajanju od nekoliko sedmica. Ipak, u svakoj podeli su najinteresantniji ciklusi od četiri sedmice jer se najčešće posmatra ponašanje finansijskih tržišta u tolikom periodu (za bliže određivanje trenda kretanja cene), a sa aspekta analize od dugoročnih ka kratkoročnim vremenskim grafikonima tehničke analize. Oni se dalje razbijaju na kraće cikluse od jedne i dve sedmice prema potrebi analize, kao i na periode sasvim kratkog trajanja od nekoliko dana, sati i minuta. Kao optše pravilo, većina analitičara smatra da dugoročni vremenski ciklusi određuju glavni tržišni trend pa shodno tome, dugoročni ciklusi imaju najveći uticaj na smer kretanja trenda. Jasno je da pre početka svake analize na manjim vremenskim intervalima treba najpre sagledati tržišna kretanja na grafikonu sa najdužim vremenskim ciklusom, a kasnije usredsrediti pažnju na sezonske cikluse (unutar jedne godine). Sezonski, godišnji, ciklusi su vrlo popularni jer pružaju vrlo koncizan periodični uvid u tržišna dešavanja, istina u ne tako malom, ali i ne prevelikom vremenskom intervalu. Naime, iako po dužini trajanja spadaju u srednjoročne cilkuse, u analizi kretanja cena za period od mesec dana, nedelju dana ili kraće, predstavljaju dugoročni aspekt analize. To se najbolje može primetiti na robnim berzama gde su vrlo karakteristična godišnja sezonska kretanja gde cene često dostižu vrhove i dna u toku godine, a u zavisnosti od mnoštva tržišnih faktora. Naravno, svi ti faktori jednako utiču na tržište novca koje prati sve transakcije na najećem finansijskom svetskom tržištu.

Međutim, u svrhu trgovanja na Forex Market-u pokazalo se da je najkorisniji tzv. primarni vremenski ciklus u dužini trajanja od jedne sedmice, jer je evidentno da za otvaranje trgovinskih pozicija u Intraday aranžmanu veoma delotvorno pomaže Forex trejderima u donošenju investicione odluke. U tom slučaju, sledeći kraći vremenski ciklus trajanja od jenog do nekoliko dana pomaže u daljem rasčlanjivanju, sve do najmanjih perioda (H4, H1, M30. M15, M5, M1) na kojima se dodatno podešavaju tačke ulaska u trgovinsku poziciju. Pri tome je važno pridržavati se generalnog pravila – ako je primarni trend rastući tada se dna ciklusa koriste za otvaranje kupovnih pozicija, a kada je primarni trend padajući tada su vrhovi trgovinskog ciklusa tačke ulaska u prodajne pozicije.

Da li ste razmišljali o tome koliko se puta mesečno ili godišnje dogodi da baš nemate volje da odete na posao ili da nemate dovoljno elana za neke nove poduhvate već samo tavorite, nekako otaljavajući svoje radne obaveze. Istrajnost u poslu zahteva mnogo energije jer poslovne obaveze iziskuju nas komletne i često požrtvovanost našeg vremena, koncentraciju i umeće, bez rezerve. Mnogo puta nam se dešava da nauštrb slobodnog vremena preko potrebnog za odmor i rekreaciju, druženje sa prijateljima i porodicom ili putovanja i slićno, moramo naporno da radimo da bismo sve svoje obaveze ispunili. Naravno, dobra organizacija radnog vremena pomaže da se prenebegne da takve situacije budu česte, ali se ipak mnogo puta dogodi da imamo mali kolaps u toku dana ili radne sedmice. U Forex trgovanju je gotovo sve ovo strano kao pojam pretrpanosti obavezama, nema prekovremenog rada i sličnih anomalija u poslovanju jer je potrebno vreme za trgovanje fleksibilno uz brojne povoljnosti koje pruža specifičan konformitet u radu. Međutim, ipak postoje razne zamke koje vrebaju trejdere, a upravo iz razloga prevelike lagodnosti koje omogućava savremeno poslovno okruženje. Da bi trejder bio sasvim siguran da je konstantno u formi za trgovanje, pre svega, treba da na adekvatan način percipira sve prednosti organizovanja radnih obaveza koje vremenom mogu da iniciraju rutinsko odrađivanje posla što svakako nije dobar način. Svaki investicioni posao fundamentalno se razlkuje od zanimanja čiji radni opseg zadovoljava puko ispunjavanje norme radnih sati ili obaveza. Ako se dogodi da trejder prepozna u svom načinu poslovanja bilo kakvu sličnost, to znači da je verovatno „ispao iz forme“ jer priroda finansisjkog tržišta po vokaciji nije ravnolinijsko ponavljanje unapred predviđenih situacija koje treba jednostavno evidentirati ili pobrojati. Konstantno biti u formi u Forex trgovanju podrazumeva da se ide u korak sa tržištem, da se bitiše u saživotu sa njim, bez ikakve težnje za postizanjem status quo nivoa poslovanja jer uprotivnom svako više volatilno pomeranje tržišta može trejdera izbaciti iz forme zbog učmalosti (rutinsko otvaranje trgovinskih pozicija je najčešći znak za to), ili da izmesti sasvim po strani svaku trgovinsku reakciju kao suvišnu ili bezvrednu. Da bi trejder bio u dobroj formi trgovanja najbolji način je kontinuirani program edukacije i informisanja što se postiže na više kvalitetnih načina, a podrška koju prima od strane svog Forex brokera je jedan od najefikasnijih među njima. Dakle, održavanje koraka sa tržištem putem dobre komnikacije i interaktvnog poslovanja doprinosi dobroj formi trejdera. Čak i ako ne ostvaruje najbolje rezultate u pojedinačnim trejdovima, kada je u dobroj trgovačkoj formi trejder biva zadovoljan ukupnim učinkom na kraju radne sedmice ili meseca jer održavanje forme jeste deo strategije poslovanja kao ukupne investicione misije Forex trejdera

Svaka sličnost Forex trgovanja sa gambling-om je ozbiljno upozorenje da je trejder na pogrešnom putu u pogledu načina organizacije poslovanja, a još češće u vezi sa percepcijom Forex biznisa. Mnogo primera jasno ukazuje na razliku trading-a u odnosu na gambling-a, ali ipak ima mnogo onih koji nepravedno svrstavaju „u isti koš“ kocku i trgovanje na Forex-u. Međutim, ukoliko i postoje sličnosti poslovnih tendencija Forex-a i Casino biznisa one su, pre svega, izražene u visokom stepenu profitabilnosti dva posla iz sveta „krupnog kapiztala“ koji je poprimio globalne razmere zahvaljujući tehnološkom razvoju, ali i podizanju nivoa društvene svesti o tokovima poslovnih finansija postavljajući investicionu politiku u liderski položaj. Dakle, savremeno poslovanje na globalnom nivou se gotovo ni ne može više zamisliti van tokova investiranja na najvećem svetskom finansijskom tržištu. Osim toga, svet novca funkcioniše na način da usmerava svoje tokove u okviru finansijskih projekata koji su institucionalno organizovani u skladu sa strogim poslovnim kodeksima, a posebno u poslovima gde se novcem kupuje novac – pravila igre su možda i najrigoroznije izražena.

Svaki trejder koji ima nameru da profesionalno trguje na Forex-u treba da razume da pravila poslovanja određuju stepen uspešnosti i direktno utiču na sve vitalne segmente biznisa. Na princip trgovanja na Forex-u mogu se u prenosnom značenju preneti pravila igre u Casino biznisu na način – da se jednom uspostavljena pravila igre ne smeju kršiti! Treba razumeti da vlasnici kazina ne predviđaju ishod svake igre unapred, već se trude da igrači poštuju postavljena pravila igre koja su brižljivo osmišljena. U Forex trgovanju je svaka trenutna situacija na tržištu jedinstvena i nezavisna u osnosu na sve druge situacije u prošlosti, zato poštovanjem određene metode poslovanja treba nastojati rešavanju novonastale okolnosti. Međutim, trejderi prave grešku jer često odstupaju od postavljenih pravila u trgovanju jer imaju sklonost da podsvesno postupaju na osnovu nekog ranijeg iskustva, a ne u skladu sa postavljenom strategijom.

Na primeru određivanja minimuma i maksimuma uloga koji su po pravilu strogo određena u svakoj kockarskoj igri, možda najbolje možemo razumeti najčešću grešku trgovanja na Forex-u bez zaštitnih pozicija stop loss (SL) i take profit (TP). Za mnoge trejdere pozicije SL i TP predstavljau trivijalnu stvar u trgovanju, ali ipak se čine greške koje mnogo koštaju. Vlanici kazina nikada neće promeniti min i max uloga u toku igre, na bilo kom stolu za kocku, ni u bilo kakvoj trenutnoj situaciji. Čak i ako se dogodi da igrač dobija veliku svotu novca u igri, vlasici kazina neće smanjiti max uloga (mogućnost dobitka) jer je unapred dobro postavljen odnos mogućnosti gubitka i dobitka i sačekaće strpljivo osilacije u ishodu igre kockara kada će mogućnost njegovih gubitaka (sa istim intenzitetom tj. max uloga) doneti profit kazinu. Osim toga, vlasnici kazina određuju dozvoljeni min i max uloga igrača prema finansijskoj sposobnosti kazina tako da ni u kakvom slučaju ne dovode u problem ukupno poslovanje, a posenbo sa aspekta „na duže staze“. Analogno kazino igrama, svaki pojedinačni trejd koji nema zaštitnu poziciju SL ili TP nije dobro projektovan jer se oscilacije tržišta prermanentno događaju, a takav trejd besciljno pluta“ na Buy i Sell talasima dok se ne izgubi negde na pučini beznađa. Dakle, vlasnici kazina vode poslovanje koje je podjednako fleksibilno i striktno. Fleksibilnost se odnosi na očekivanja bazirana na strateškoj postavci poslovanja i objektivno sagledavanje situacije (u slučaju Forex-a to su informacije na tržištu). Striktnost se odnosi na primenu pravila igre pri čemu se strategija nikada ne manja do konačne realizacije, jer svaka promena u odnosu na unapred određenu taktiku uvek povećava mogućnost greške. Možda svemu treba dodati da je najveća greška trgovaca valutama koji zanemaruju sve ostalo i vode se pogrešnim pravilom igre – da razmišljaju samo u smeru profita!

U stručnoj terminologiji iz oblasti finansija i bankarstva investicije se odnose na plasiranje novca koje donosi kamate i tako uvećava dobit i na akcije (obveznice, nektretnine i sl.) kupovinom i prodajom po povoljnijim uslovima. Investicije se smatraju ulaganjem u realna kapitalna dobra. Na nivou privrede, investicije znače deo društvenog proizvoda jednog fiksiranog vremenskog perioda koji se u toku određenog perioda (najčešće godinu dana) nije potrošio. Kao takve dele se na proizvodne i potrošne investicije, a u svakodnevnom životu investicije označavaju kupovinu bilo koje aktive (imovine) da bi se ostvarila korist. U svakom slučaju pojmovi investiranje i investicije se odnose na plasiranje novca, a u cilju da se ostvari dobit veća od onog što je uloženo. Prema tome, najjednostavnije objašnjenje je da investicije podrazumevaju ulaganje finansijskih sredstava u neki poslovni ili investicioni projekat. Cilj svake kompanije je da održi likvidnost, kao i dalji razvoj, a to je moguće putem investiranja. Investicije se mogu plasirati u proizvodnji, u vidu nove tehnologije, novog proizvoda ali postoji i investiranje kompanije u vrednosne papire finansijskog tržišta čime ona ostvaruje zaradu. Naime, svaka kompanija ima svoj razvojni cilj tako da pokušava da realizuje investicije u sadašnjim uslovima i sadašnjem vremenu, a imajući u vidu bližu i dalju budućnost. Pored obezbeđenja uslova za svoj trenutni opstanak, svaka kompanija teži da se razvija dok je taj razvoj orijentisan dugoročno i definisan kvalitativno. Ona definiše svoju dugoročnu razvojnu politiku koja sadrži njene osnovne ciljeve i načine realizacije istih. Ciljevi investiranja i investiciona politika, kao direktna posledica ciljeva preduzeća, sadržani su u dugoročnoj razvojnoj politici i samo konkretnim investicionim akcijama u okviru definisane investicione politike se može zasnivati ostvarenje i razvoj politike preduzeća. Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u vremenu jedno su od najznačajnijih područja ekonomske teorije uopšte, iz dve osnovne ekonomske karakteristike i to: ograničenosti i mogućnosti alternativne upotrebe ekonomskih resursa, kao i budući razvoj kao pretpostavka poptunijeg zadovoljenja potreba u budućnosti. Investicije koje su primamljive kako za pravna lica, tako i za individualne ulagače svakako predstavljaju investiranje na berzama, a posebno na berzi novca (Forex). Višestruka dobit u odnosu na uloženi kapital, uz minimalne troškove poslovanja svakako privlače mnoge zainteresovane investitore. Investicije sa aspekta finansija znače plasiranje novca u cilju ostvarenja dobiti, a trgovanje na Forex-u spada u najprimamljivije poslove ove vrste zbog jednostavnosti poslovanja i umanjenih troškova. Investiciona analiza i ocene investicionog menadžmenta koje rangiraju projekte od posebne važnosti, upravo klasifikuju nezavisne kao i međusobno isključive investicione projekte. Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne konkurišu jedan drugome, odnosno ukoliko izbor jednog projekta ne podrazumeva istovremeno odbacivanje drugog što je posebna vrednost Forex biznisa. Nasuprot tome, međusobno isključive investicije nalaze se u međusobnoj disproporciji i samim tim isključuju jedna drugu, tako da izbor jedne praktično znači automatsko odbacivanje druge investicije. Forex u investicionom smislu ne trpi konkurenciju jer je praktično nepostojeća, štaviše, brojnost investicionih projekata pozitivno utiće na likvidnost tržišta itd.

Trgovanje na Forex Market-u karakteriše visok stepen profitabilnosti jer je tržište valuta vrlo likvidno, a i često ima pojačanu volatilnost. Međutim, kada se govori o profitabilnosti veliki broj trejdera pogrešno pretpostavlja da je moguće sa relativno malim iznosima novca na računu, u vrlo kratkom vremenskom periodu, ostvariti veliki profit. Da situacija bude još gora, da bi ostvarili san da profitiraju „preko noći“ značajnim sumama novca još češće se odlučuju na rizike koristeći nesrazmerno veliku polugu (kreditnu potporu). Rezultat trgovanja na takav način u najvećem broju slučajeva je – gašenje računa, jer se time narušava sigurnost poslovanja na Forex-u kao imperativ. Sigurnost poslovanja se ogleda, pre svega, u strogim pravilima koja podrazumevaju usklađenost stepena rizika sa projekcijom profita koji stremimo ostvariti. U konkretnim slučajevima ovo predstavlja odnos pozicija SL i TP tj. stop loss i take profit, za koji se zna da bi trebalo da bude u srazmeri 2:3 (preporučljiv odnos za trejdere početnike). Osim toga, treba odgovoriti na pitanje – koliko novca je potrebno za trgovanje na Forex-u? Istina, nije neophodno investirati velike svote novca da bi se otpočelo sa trgovanjem, ali na pitanje – koliki je kapital potreban, odgovor treba potražiti na drugi način. Naime, treba znati da se svaka investiciona odluka o trgovinskoj transakciji projektuje sa rizikom od 2-5% u odnosu na kapital kojim se raspolaže, u skladu sa odnosom stepena rizika i projekcije profita koji je unapred poznat, jasno se mogu pretpostaviti mogućnosti prema željama. Dakle, ukoliko trejder stremi ostvarenju velikog profita, potreban kapital za trgovanje mora biti srazmerno veći, jer se u protivnom pojačava stepen rizika. S obzirom da Forex trgovanje kao imperativ obezbeđuje sigurnost investicionog kapitala, u svakom smislu te reči, postoje rešenja ovog problema uz pomoć komplikovanijih metoda, ali one iziskuju znanje i veštine koje trejder apsolutno mora posedovati. Primenom naprednih metodologija u trgovanju koje poštuju princip iz segmenta upravljanja novcem, uz korišćenje adekvatnih trgovinskih sistema vešti trejderi će uspeti da značajno uvećaju kapital na svom računu. Prema tome, pogrešno formulisano pitanje – koliko novaca je potrebno za trgovanje na Forex-u, treba zameniti pitanjem – koliko se može uvećati uložen kapital u procesu investiranja na Forex-u? Na ovako formulisano pitanje treba potražiti odgovor u mogućnostima multiplikativnog investicionog rasta u trgovanju. Međutim, svakako treba poštovati osnovne principe investicione politike Forex trgovanja, a jedna od najvažnijih odnosi se na postojanje margine (sigurnosnog depozita) koja predstavlja zaštitu od neplaniranih gubitaka. Margina je minimalna veličina naloga trgovinskih transakcija, a kao takva rešava sve dileme trejdera o minimumu novca na računu jer prema svojoj definiciji (margina ili sigurnosni depozit) označava procentualno izraženu vrednost svake trgovinske transakcije, a različita je za različite valute. Svi Forex brokeri čije poslovanje regulišu Commodity Futures Trading Commission (CFTC) ili National Futures Association (NFA) imaju obavezu da obračunavaju bezbednosni depozit tačno u skladu sa ustanovljenim pravilima. Zadatak ovih regulatorskih tela je obezbeđivanje regulatorskih programa za zaštitu investitora i integriteta tržišta. Margina (sigurnosni depozit) deluje kao performans obveznica, kao konstanta u iznosu izraženom u američkim dolarima, dok se u trgovanju drugim valutama menja u vrednosti valute prema američkom dolaru koji je osnovna valuta na Forex-u. Ovakva sposobnost da se kontroliše veliki iznos jedne valute na Forex-u uz korišćenje male procentualne vrednosti je finansijska poluga (leverage). Dakle, upravo veličina poluge direktno utiče na rezultat trgovinske transakcije i što je veća poluga dobitak je veći (ali i gubitak u slučaju negativnog trejda), pa u skladu sa tim dalje treba kontrolisati stepen sigurnosti i vršiti procenu visine investicija na valutnom tržištu.

Forex trading je, pre svega, savremeno poslovanje na najvećem finansijakom tržištu na svetu i kao takvo praćeno je tehničko-tehnološkim razvojem u svim vitalnim društvenim aktivnostima uz permanentni napredak poslovnog portfolija. Poslovanje na Forex-u jednostavno funkcioniše u skladu sa savramenim poslovnim tendencijama jer je upravo iz njih i proizišlo, a kao prirodna posledica napretka informatičke tehnologije i usavršavanja ekonomsko-finansijske regulative na globalnom nivou. Nagli razvoj Forex-a spočetka 21-og veka ne treba posmatrati kao nekakav fenomen jer to i nije, dok analiza hronološkog razvoja globalnih finansija i svega što prati društveni život najrazvijenijih zemalja potpuno jasno ukazuje da je trgovanje na Forex-u samo jedna više biznis kategorija preduzimljivog dela sveta. Broj Forex trejdera u svetu je teško precizno odrediti jer se on svakodnevno povećava, ali je procentualna zastupljenost u našoj zemlji prema razvijenim zemljama u Evropi i svetu još uvek poražavajuća. S obzirom da se radi o jednom od najprofitabilnijih poslova današnjice ne treba govoriti dalje u kolikoj meri se čine propusti zanemarivanjem tog sektora savremenih poslovnih aktivnosti. Šta više, perspektive jednog takvog poslovnog portfolija, Forex postavljaju u lidersku poziciju biznisa budućnosti što dodatno poziva na buđenje svesti o uključivanju u tok savremenih poslovnih tendencija. Međutim, jedna od najčešćih kočnica u poslovnom preduzetništvu je strah od nepoznatog što je u velikoj meri opredelila brojne ljude na radnu apstinenciju kada je Forex u pitanju. Naime, nije sasvim jasno da se nakon brojnih profesionalnih sajtova na domicijalnom jeziku, edukativnih programa, sveobuhvatne podrške u radu i brojnih drugih prednosti koje prati Forex trgovanje, još uvek ima neverice u tolikoj meri da jedan svetski priznat posao i dalje ostaje u granicama tabua. Eventualna, logična objašnjenja leže u činjenici da su ljudi skloni predrasudama u trenucima sučeljavanja sa inovacijama, a posebno u kriznim i turbulentnim vremenima. Ali, naspram takvih stavova uvek se kao opozit nalazi poslovna odlučnost kojom se karakteriše preduzimljivi poslovni svet i ona predstavlja prvu kariku u lancu uspeha. U svakom slučju, svaka vrsta predrasuda ometa proces donošenje odluka, kreativnost, preduzimljivost, a istovremeno usmerava individuu i društvo u celini na čamotinju, zatvorenost za sve vidove promena i šta više rezultira grčevitom očuvanju davno prevaziđenih organizacijskih poslovnih sistema. Prosto je neshvatljiv poriv ka strasti u gajenju predrasuda prema savremenim poslovnim tendencijama iako je odavno jasno da se kaskanje za svetom u najvećoj meri odražava upravo u sferama organizacijsko-funkcionalnog ustrojstva poslovnih sistema. Naime, Forex biznis predstavlja pravi prototip savremenog poslovnog sistema koji ostavlja ogroman prostor kreativnosti i individualnosti u okviru timskog rada gde je profesionalnost osnovna spona između činioca poslovanja. Dakle, trejderu je pružena mogućnost široke autonomije u radu uz sveobuhvatnu podršku profesionalnog tima koji neprekidno brine o zaštiti integriteta kompletnog poslovnog sistema i svakog njegovog dela pojedinačno (zaštita prava učesnika u trgovanju u skladu sa zakonskom regulativom, zaštita kapitala itd.). Globalni aspekt koji ima Forex trading samo još dodatno potkrepljuje inicijativu daljeg razvoja i usavršavanja poslovnog sistema u funkcionalnom i organizacijskom smislu.

Pored toga što trejderi imaju lošu naviku da zanemare grafikone na nedeljnom i mesečnom nivou, često čine greške u interpretaciji tih grafikona, kada ih s vremena na vreme konsultuju u svojoj analizi. Pre svega, treba se pridržavati nekih osnovnih pravila prilikom korišćenja grafikona na dužim vremenskim intervalima. Prvo pravilo se odnosi na to da se dugoročni trendovi i grafikoni ne koriste za otvaranje pozicije jer donositi investicionu odluku za neki, vremenski dalek slučaj potpuno je besmisleno. Osim toga, u međuvremenu je moguće ostvariti sijaset drugih trejdova dok cena ne dostigne projektovani nivo u dalekoj budućnosti. Međutim, ovu konstataciju trejderi često mešaju sa činjenicom da treba trgovati u smeru primarnog (dugoročnog) trenda, što je teoretski potpuno tačno, ali svakako treba uzeti u obzir i vremensku dimenziju. U tom smislu, uspostavljeno je drugo važno pravilo, da analizu treba usmeriti od dugoročnih grafikona prema kratkoročnim grafikonima. Dakle, dugoročni grafikoni se nikada ne koriste za određivanje pravog trenutka za ulazak u poziciju (za to se koriste dnevni i intraday grafikoni) već je njihova namena usmerena ka predviđanju budućeg kretanja tržišta. Drugim rečima, nedeljni i mesečni grafikoni predstavljaju moćne alate za određivanje glavnih trendova unutar kojih cena verira na svojoj putanji, na kratkoročnim vremenskim okvirima. Pravilna upotreba nedeljnih i mesečnih grafikona znači da trejder najpre treba da sagleda globalnu sliku na tržištu (period od nekoliko godina) da bi zatim prešao na analizu kraćih vremenskih intervala. Ukoliko postupak analize usmeri u obrnutom pravcu često će dolaziti u situaciju da svoju analizu koriguje i menja postavku osnovnih tehničkih načela, a to zadaje neke nove beskorisne zadatke u analizi. Konkretno, na dugoročnim grafikonima osnov grafičke analize predstavljaju linije i kanali trenda koje su vidljive na svim vremenskim intervalima kada se jednom ucrtaju. To znači, da već u samom startu ove linije predstavljaju osnove repere cenovne putanje koji se reflektuju sa dužih vremenskih intervala na kratkoročne grafikone i predstavljaju dobru osnovu za orijentaciju na tržištu. Dakle, analitičar grafikona na ovakav način koncentriše svoju analizu na mikro prikaz kretanja cene naspram prethodnog makro pristupa jer kada se jednom ustanovi gde se tržšte dugoročno nalazi, tada se postupno približava kraćem vremenskom roku. Inače, interpretacija cenovnih obrazaca na nedeljnim i mesečnim grafikonima je ista kao na grafikonima kraćih time frame-ova. Pored trend linija, identifikuju se cenovni obrasci, a najčešći su „dvostruki vrh“ i „dvostruko dno“, te odrazac „glava i ramena“, kao najkarakterističniji obrasci obrta trenda. Pri tom su nedeljni obrasci obrta trenda prilično česti, a istovremeno su vidljivi određenog dana i na dnevnom grafikonu. Potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da su cenovni obrasci koji se pojavljuju na dugoročnim trendovima mnogo značajniji za analizu nego oni na dnevnim ili Intraday-grafikonima što je još jedan važan momenat u interpretaciji grafikona na dužim vremenskim intervalima.

Elliott Wave Analysis (EWA) u svojoj osnovi govori da finansijska tržišta slede ponavljajući ritam od pet talasa rastućeg trenda koga slede tri talasa padajućeg trenda. To zanči da se jedan ciklus sastoji od osam talasa. U rastućem delu ciklusa, talasi koji se kreću u pravcu trenda zovu se impulsivni, a talasi koji se kreću u suprotnom smeru se nazivaju korektivni talasi, ali treba napomenuti da pored osnovnog izgleda ciklusa talasa u obzir se mora uzeti i nivo trenutnog trenda na tržištu. Naravno, postoji mnoštvo različitih nivoa trendova na tržištu. U teoriji analize trendova je poznato da je R.N.Elliott zabeležio devet različitih veličina (od velikog superciklusa koji se proteže dvesta godina, do izuzetno kratkog ciklusa koji traje tek nekoliko sati i kraće od toga). Ipak, ono što je najvažnije jeste to da osnovni ciklus ostaje isti, odnosno, sastoji se od osam talasa, bez obzira na nivo trenda koji se analizira. Na osnovu toga proizilazi generalni zaključak da je svaki manji talas, zapravo, deo nekog većeg talasa ili drugim rečima, svaki talas se može razdeliti na manje talase sve do najmanjih. Osim toga, još jedna karakteristika talasa je veoma bitna u Elliott analizi. Naime, ona govori o tome da se manji talasi u okviru jednog većeg talasa javljaju u formaciji pet ukoliko se njihovo kretanje odvija u smeru trenda velikog talasa, odnosno, ukoliko se oni kreću u suprotnom od smera glavnog talasa tada se odvijaju u formaciji od tri talasa. Ova karakteristika povlači za sobom još jednu važnu činjenicu u teoriji talasa koja predstavlja bazično pravilo prema kome se korekcija unutar Elliott talasa nikada ne može dogoditi u formaciji od pet talasa. Ovo je vrlo važno u predviđanju nivoa cenovnog kretanja kada se služimo Elliott analizom. U tom smislu je interesantna veza između Elliott-ove teorije talasa i Dow teorije. Poznato je da je Charles Dow objavio svoje ideje, još daleke 1882. godine, u seriji pisanih priloga za Wall Street Journal, koje se prema mišljenju mnogih današnjih analitičara finansisjkih tržišta bez sumnje smatraju kamenom temeljcem tehničke analize. Šta više, mišljenja stručnjaka imaju tendencije da su mnoge analize građene na postavci Dow teorije. Prema Dow teoriji rastući trend podrazumeva situaciju u kojoj svaka uzastopna zaključna cena ima viši nivo od pređašnje cene tj. rastući trend sledi obrazac rastućih vrhova. Takođe, u suprotnoj situaciji definiše se padajući trend na tržištu, a ovakav pristup definisanju trenda upravo predstavlja osnov njegove analize. Dow je smatrao da se trend sastoji iz tri dela – primarni, sekundarni i manji trend, a njih je upoređivao sa plimom i osekom, ali i sa manjim talasanjem mora. Primeri u prirodi na svojstven način potvrđuju teoriju gde je sasvim očito i zanimljivo da su morska kretanja uticala na nastajanje Dow teorije (tri rastuće faze up-trenda), a isto tako i na Elliott-ovu teoriju talasa kao prirodni nastavak razvojnog procesa i usavršavanja teorije talasa i sve to na prelazu dva predhodna stoleća. Uzajamna potvrda ova dva važna naučna gledišta pomaže svima u Forex-u da na konstruktivan način pristupaju analizi gde za fundament mogu koristiti eksplicitne odrednice praćenja smenjivanja trendova u talasima itd.

Nisu svi podaci relevntni i jednako korisni za analizu. Njabolje je čitati/koristiti informacije direktno sa tržišta. Razrada unapređivanja i predviđanja treba da budu prevashodan prioritet u procesu dolaženja do optimalne odluke. Sve dok je širenjem tržišnog istraživanja ili ekstrapolacijom, na primer, moguće upravljati zabludne greške i nezavisnosti, te radnje treba preduzimati i obavljati. Medjutim, isto kao što je cena ocenjivanja uvek bila i ostaje glavna briga Forex trejdera, tako i troškovi prognoziranja treba isto da jesu i to, ponajviše u odnosu na dodatnu korist koja se očekuje. Tamo gde je neophodan trošak da bi se doseglo i minimalno uvećanje preciznosti prognoziranja može pokazati da je takav izdatak neophodan. Takav momenat se može usporediti sa odlukom da se trgovinska transakcija prenese u novi dan i plati ili prihoduje na teret swap-a kada je to razumna varijanta koja oplemenjuje ishod projektovanog trejda. Međutim, različit je pristup analizi pojedinaca u Forex-u pa se mogu navoditi primeri optimalističkog i pesimističkog raspoloženja procenjivanja. Jedan češći korišćen metod za suzbijanje skrivenih rizika i neizvesnosti javlja se tamo gde donosilac odluke zahteva veći prinos od nekog predloga koji on lično smatra rizičnim. U tom smislu konkretno figuriraju bitni činioci analize kao što su izbor inesticionog instrumenta, njegovi komplementi i korelacioni odnosi, dnevna i mesečna volatilnost izabranog valutnog para i sl. Kada izgleda da u onim mnogim varijabilnim činiocima koji određuju rentabilnost neke investicione odluke mogu da su skrivene znatne nezavisnosti, podizanje procentualnih izgleda da će odluka biti loša, možda može da predstavlja nekakav štit za upuštanje u neizvesnost. Objašnjenje, međutim ovde glasi da je taj metod na neki način slab pošto donosilac odluke nikada ne može da zna veličinu finalnog rizika koji prihvata, a ne može ni da zna pravu meru rizika kojima se odupire ili ih izbegava. Opreznost u takvom slučaju treba da se zasniva na osnovu izvora informacija koje pruža fundamentalna analiza, a pre svega se odnose na aktuelna dešavanja na polju geopolitike, složenih međunarodnih finansijskih odnosa i dr. Ipak, ispitivanje rezultata i studije će ukazati na one procene koje su kritične za ishod datog predloga za donošenje investicione odluke. Na osnovu toga mogu da se naglase oblasti u kojima je neophodno dalje istraživanje tačnosti i preciznosti prognoziranih podataka, a dodatna pažnja treba da je usmerena upravo oblastima koje su od vitalnog značaja za produktivnost predloga tako da omogući poboljšanje prognoze. Ovo se, pre svega, odnosi na izbor vremenske zone za trgovanje, adekvatan izbor investicionih instrumenata, izbor vrste tržišta prema tržišnim prilikama i osnovnim osobinama istog (Forex, futures, options…). U svakom slučaju, prognoze date investicije kao i konačna evaluacija investicija će pružiti bolje informacije donosiocu odluke ukoliko je usklađena sa troškovima prognoziranja i raspoloživim znanjem, a samim tim bi trebalo da je zadovoljen optimalan opseg iskoristivosti podataka.