Cena za gram zlata

Cena za gram zlata na svetskim berzama, počev od 1999. godine, beleži kontinuirani rast, a taj trend prate i cene akcija rudnika zlata. Zlato je jedno od najstarijih sredstava plaćanja na svetu. Do pre par decenija sve velike svetske valute imale su podlogu u zlatu – tzv. zlatni standard. Zlato je poznato i kao „sigurna luka“, jer ulaganje u zlato štiti ulagače od inflacije i od potresa na finansijskim tržištima. Tako u slučaju inflacije zlato služi kao učaju inflacije zlato služi kao kišobran, jer njegova cena prati poskupljenje životnih namirnica. Nije uopšte čudno da se u poslednje vreme zlato sve više kupuje. Cena za gram zlata je tokom dve decenije bila stabilna i kretala se oko 10 EUR. Tako je bilo sve do 2005. godine, kada investitori počinju da kupuju zlatne poluge, predosetivši nadolazeću ekonomsku i finansijsku krizu. Trgovina zlatom na globalnom nivou odvija se na pet velikih tržišta: Njujork, London, Cirih, Sidnej i Hong Kong. Cena zlata se određuje 2 puta dnevno u Londonu. Članovi Londonskog udruženja trgovine zlatnim izlivcima (LBMA – London Bullion Market Association) su najznačajnije banke, trgovci, proizvođači i prerađivači zlata. Ova grupa se okuplja i i “doteruje” cenu zlata.

Što se tiče Srbije, kriza je dovela i do toga da građani prodaju svoj zlatni nakit i zubne umetke radi pukog preživljavanja. Cena za gram zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita, a za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), cena se kreće između 3000-5000 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare. Položaj prodavnice može značajno podići cenu, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i različitih tipova izade koje mu još podižu cenu po gramu. Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali se dešava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, pa je razlika u ceni neizbežna. U Srbiji se uglavnom prodaje 14karatni nakit. Zlatre otkupljuju i zubno zlato, lomljeno zlato, dukate i ostali zlatni nakit. Otkup lomljenog zlata vrši se u zlatarama za 2.100 dinara po gramu. Lomljeno zlato može se i zameniti za nakit. U menjačnicama se za gram zlatnog nakita može dobiti 15 do 20 odsto više nego u zlatarama. Međutim, zlatari napominju da su njihove vage i tehnologija ispitivanja kvaliteta zlata atestirani, za razliku od onih koje koriste drugi otkupljivači, pa je prodaja zlata preporučljivija u samim zlatarama. Dukati su finoća 900 i cena grama je 5.000 dinara. Najpopularniji dukat u reigonu je Franc Jozef, finoće 986, težine 3,49 grama, a otkupljuje se za 12-13.000 dinara. Cena otkupa zlata finoće 999 je 3.600 dinara. Zlatne poluge su finoće od 900 – 999, što zavisi od banke koja ih je prodala, a cena otkupa je od 3.300 dinara do 3.800 dinara. Svaka poluga ima na sebi oznaku finoće. Cena za gram zlata se menja svakodnevno u zavisnosti od raznih uticaja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *