Prednost investiranja na Forex Market-u

Investiranje danas više nije tako nedostižan i dalek pojam kao što je to bio tokom godina prošlog veka. Nova era je donela sa sobom, pored opšteg društvenog napretka, tehničko-tehnoloških inovacija i neke dobre novosti na polju savremenog poslovanja. Forex trgovanje je svakako jedna od njih jer suštinski predstavlja mogućnost investiranja na najvećem finansijskom svetskom tržištu koje je danas dostupno širokom društvenom auditorijumu. Moglo bi se reći, kao najznačajnija vest u poslovnom svetu svakako je odjeknula mogućnost investiranja na tržištu novca koja je ne samo dostupna svakom, već je donela sa sobom niz prednosti u odnosu na mnoge investicione projekte. Svi investicioni projekti (investicije) se u najširem smislu gledano, mogu svrstati na proizvodne i potrošne investicije. One mogu imati makro i mikro aspekt, a manifestuju se kao kupovina bilo koje aktive (imovine) sa ciljem da se ostvari određena dobit. Na mikro nivou, svako upravljanje investicijama ima za cilj da se ograničeni kapital namenjen investiranju alocira u optimalne svrhe da bi se maksimizirlo ostvarenje viših ekonomskih ciljeva (profit ili zarada). Važno je istaći da se sve više pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate raznih vrsta, neangažovani (slobodni) kapital vrlo unosno investira u vrednosne papire finansijskog tržišta, tako da investicije plasirane na berzama bivaju sve popularnije, a naroćiti s početka 21-og veka.

Group of happy business people clapping their hands

Tako je berza novca (Forex Market) dobila na svom ogronmom publicitetu zahvaljujući svojevrsnom portfoliu kojim se na jednostavan način omogućava višestruka dobit u odnosu na uloženi kapital uz minimalne troškove poslovanja. Investiranje na Forex Market-u ima očigledne prednosti prema mnogim dugim investicionim poduhvatima, pre svega, sa gledišta investicione analize i rangiranja investicionih projekata. Trgovanje na Forex-u spada u nezavine investicione projekte gde projekti međusobno ne konkurišu jedan drugome i gde izbor jednog projekta nužno ne isključuje druge investicione projekte. U konkretnom slučaju, izbor investicionog instrumenta (valutni parovi) gotovo da nije podložan disproporciji u pogledu međusobne zavisnosti investicionih projekata (pojedinačni trejdovi), a to na svojstven način odbacuje mogućnosti lošeg ishoda investiranja. Osim navedenog, posebna prednost investiranja na Forex-u svakako se ogleda u umanjenim troškovima poslovanja koji se, šta više, mogu preduprediti na razne načine i kontrolisati dobrom projekcijom svakog pojedinačnog trejda u skladu sa principima koji uključuju kontrolu rizika (Risk Management). Dakle, Forex trgovanje kao investicioni projekat vrlo je primamljivo i za pojedince i za pravne subjekte, bez razlike, tim pre što svi učesnici Forex Market-a posluju pod istim tržišnim uslovima bez vremenskih i bilo kakvih drugih ograničenja i razlika.

Forex trejder je – Profesionalac

Najveća i najučestalija greška trejdera na Forex-u je trgovanje bez ikakvog prethodnog znanja i iskustva u poslovima investiranja. Statistički podaci koji pokazuju da oko 85 posto trejdera posluje sa gubicima, takođe, pružaju uvid u situaciju da većina onih koji nemaju uspeha na Forex-u, istovremeno ne poseduju ni neophodne veštine u trgovanju. Na suprotnoj strani, trejderi koji ubiraju plodove svog profesionlnog rada značajno uvećavajući svoj kapital, predstavljaju tek 15 posto ukupnog broja učesnika na najvećem finansijskom tržištu na svetu. Znanje protiv neznanja sa surovim epilogom zaista se grubo ispoljava, bez presedana, na globalnoj finansijskoj utakmici. Investicioni poslovi u koje spada trgovanje na Forex-u ne mogu se ni zamisliti po scenariju amaterskog pristupa radu, tako da je irelevantno i govoriti o otvaranju trgovinskog računa sa realnim novcem ukoliko trejder nije prethodno edukovan za tako ozbiljan posao. Takođe, nema nikakvog smisla govoriti o trgovanju bez znanja i veština jer danas postoji bezbroj načina (seminari, škole i kursevi, webinari itd.) da se svako ko je zainteresovan za Forex trgovanje adekvatno informiše, nauči neophodno i upotpunosti osposobi za posao trejdera. Poseban kuriozitet predstavlja i činjenica da je većina programa edukacije potpuno besplatna, dobro organizovana, a povrh svega, tokom čitavog procesa trgovanja obezbeđena je profesionalna podrška od strane Forex brokera posredstvom koga se obavljaja poslovanje na Forex-u (analize, administracija, tehnička potpora i sl.). Dakle, u Forex trgovanju nema mesta za trgovca amatera ukoliko je cilj ostvarenje profita, već svaki trejder mora težiti da postane profesionalac. Šta više, što pre to shvati i uspe da to ostvari, tim pre će uspeti da se pridruži uspešnoj družini „15 posto“, a uprotivnom može linijom manjeg otpora tavoriti u skupini „85 posto“ koju čine prosečni i neuspešni trejderi, a sve to do potpunog gubitka kapitala.

forex2

Forex trgovanje zahteva isključivo profesionalan pristup u radu, ne trpi nikakve proizvoljne poslovne odluke, iziskuje disciplinu i doslednost u sprovođenju određene metodologije i sl. Međutim, poslovne aktivnosti na Forex Market-u pružaju širok dijapazon profesionalnih mogućnosti koje individua bira prema sopstvenom afinitetu i psihofizičkim sposobnostima, pa u tom smislu, svako može samoinicijativno da se opredeljuje za posao kojim želi da se bavi.. Ali, kada jednom odredi oblast rada na Forex-u, treba predano da se posveti poslu da postane profesionalac. Svaštarenje na Forex Market-u je još jedna velika greška mnogih koja i nije tako retka. Svaki trejder profesionalac treba da zna prioritete u poslovanju, ali i sopstvene kapacitete za ostvarenje postavljenih ciljeva trgovanja. Shodno tome se profiliše i stil trgovca, ali i usvaja strategija u poslovanju. Neki trejderi imaju sposobnosti da su dobri analitičari tržišta, ali ukoliko to nisu, u svojoj strategiji rada usvojiće analitičke metode koje su im lako dostupne i svrsishodne. Treba napomenuti i da postoje izvrsni analitičari grafikona, fantastični predavači edukativnih programskih sadržaja, programeri odličnih trgovinskih sistema i drugi uspešni profesionalci koji rade u oblasti Forex investiranja, ali nisu trejderi. Čitav niz profesionalnih zanimanja bitiše u oblasti poslovanja Forex Market-a dok je zanimanje Forex trejder samo jedan od profesionalnih poziva. Dakle, pored znanja i usvajanja određenih veština za trgovanje na Forex-u neophodno je preispitivanje predispozicija za bavljenje poslom trejdera koje mora biti isključivo u donošenju konačne odluke – biti trejder ili ne. U svakom slučaju, šta god da odaberete, put do uspeha je samo jedan – budite profesionalac! Druga varijanta ne postoji.

Kako investirati – Prva ili poslednja lekcija?

Forex trgovanje jeste posao investiranja i tako se treba odnositi prema toj vrsti delatosti. Za neke je ova rečenica kruna svega što se događa u Forex trgovanju ili nas možda ipak vraća na sam početak?! Elem, mnogi programi edukacije tek u svojim lekcijama zrelijeg poznavanja Forex-a obrađuju teme poput Risk control, Money management (Kontrola rizika, Upravljanje novcem) dok u najranijoj fazi upoznavanja sa Forex trgovanjem uglavnom ne sadrže elemente koji se odnose na investicije i upravljanje investicijama. Tako se često događa da se „nestrpljivi“ trejderi najpre nađu „u vodama velikih investicija“ što svakako jeste globalno finansijsko tržište, a tek onda počinju da shvataju da je Forex trgovanje posao poput svih ostalih investicionih poduhvata. Prve lekcije najčešće nose naslov – Šta je Forex?…a pod tim se najčešće podrazumevaju opšte informacije o načinu funkcionisanja Forex Market-a, objašnjenja manipulativnih operacija na elektronskoj platformi i slične trivijalne stvari. Ali, ni reči o investicijama, kojima se prosor u literaturi pronalazi, kao post festum, tek u tzv. naprednim nivoima edukacije. Tako mnogi trejderi koji nikada ranije nisu imali priliku da se sretnu sa poslovima investiranja, čak potpuno racionalno, ostavljaju pitanje investiranja za neko svoje zrelije doba, posle savladavanja osnova Forex-a, ako do njega ikada i dođe. Dakle, sve ukazuje da ima potrebe da se vratimo na početak! Kao prvo, ukoliko uopšte želimo da se profesionalno bavimo Forex trgovanjem to automatski znači da želimo da investiramo.

Forex trejder jeste investitor koji novcem kupuje novac i bez obzira na veličinu kapitala kojom raspolaže, on svakako obavlja investicione poslove. Svi učesnici Forex Market-a imaju svoje mesto „na tržišnoj utakmici“ pod jednakim tržišnim okolnostima, bez vremenskih i bilo kakvih drugih ograničenja ili razlika, bilo da su veliki investicioni fondovi, bogati pojedinci, mali špekulanti i dr. Shodno tome, prva lekcija treba da svakog trejdera nauči da je svaka trgovinska transakcija koju obavi na Forex-u investicija dela kapitala sa njegovog trgovinskog računa u cilju pribavljanja određenog profita. Drugim rečima, svaki ulazak u trgovinsku poziciju, svaki klik za otvaranje Buy ili Sell pozicije jeste završni potez investicione odluke. Da, završni potez! Ili bi bar tako trebalo da bude. Donošenje investicione odluke je kompleksan zadatak u Forex trgovanju i treba shvatiti da se to apsolutno događa svaki, ali baš svaki put, kada kliknemo na opciju Open position ili New order, već kako god da se zvalo. Osim toga, donošenju odluke o prodaji ili kupovini na valutnom paru svakao uvek treba da predhodi detaljna tržišna analiza iz čega prirodno sledi da investiciona odluka treba da se oslanja na zbir svih raspoloživih resursa. Suština svake investicije leži u činjenici da sama po sebi ne donosi automatski profit već da svoje opravdanje i egzistenciju pronalazi u ostvarivanju određenih posdtignuća i unapređenja svojih pozicija na tržištu. Zato, svaki trejder treba da, pre nego što uopšte počne da trguje na Forex-u dobro izuči lekciju o investicijama i investiranju, bilo da je ona po redosledu prva ili poslednja u njegovom ličnom programskom planu edukacije.

Otkup zlata u Srbiji

Otkup zlata uglavnom je dobar biznis, a naročito popularnim postaje u vreme krize. U Beogradu, trenutno na potezu od Vukovog spomenika do Liona, nekih kilometar i po do dva, ima čak 22 zlatare ili objekta koji se bave otkupom zlata. Neki od njih su tu već decenijama i ozbiljno rade svoj posao. Neki su bili samo menjačnice ili frizerski saloni da bi se u proteklih nekoliko godina ubacili u biznis koji sve više cveta. Continue reading “Otkup zlata u Srbiji” »

Kupovina zlata

Kupovina zlata odnosno zlatnih poluga i njihovo čuvanje u inostranstvu spada u najisplativije načine ulaganja u plemenite metale, ako se izuzmu troškovi putovanja i skladištenja imovine u odgovarajućem trezoru. Razlog isplativosti je pre svega u činjenici da je u Evropskoj Uniji investiciono zlato u potpunosti oslobođeno svih poreza i davanja, pa čak i poreza na dodatu vrednost Continue reading “Kupovina zlata” »

Kako proveriti zlato?

Kada je reč o prodaji i otkupu u zlata i zlatnog nakita, prvo pitanje koje se postavlja je kako proveriti zlato. Najbolje mesto za to su ovlašćene zlatare. Stručno oko može prepoznati zlato odmah, pa čak oceniti i njegovu finoću. Obični ljudi mogu prepoznati zlato po žigu, mada nakit može posedovati žig, ali da nije zlatan. Ukoliko niste sigurni da li je vaš nakit zlatan, posetite zlatarsku radnju gde ćete uz pomoć zlatara i sredstva koje koriste za proveru, utvrditi da li je nakit od zlata ili ne. Za proveru zlatnog nakita, odnosno finoće zlata, zlatari koriste kiseline. Određena kiselina proverava određenu finoću zlata. Ukoliko na vašem nakitu postoji žig oznake 585, a zlatar stavi kiselinu za proveru zlata 585, i površina počne da peni i zeleni, to znači da vaš nakit nije od zlata, već od nekog drugog metala. Čistoća zlata se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Pošto se zlato za nakit zbog svoje mekoće uvek meša sa drugim metalima kao što su srebro, platina, paladijum, bakar, sadržaj zlata u leguri varira. Ovi metali su neporozni su i imaju veliku moć reflektovanja svetlosti na poliranoj površini. U našim zlatarama se izrađuje uglavnom zlatan nakit od 14 karata sa oznakom 585, što znači da u sebi sadrži 58,5% čistog zlata, a ostatak su drugi metali. Izrađuje se takođe i zlatan nakit od 8, 10, 12 i 18 karata. Da bismo izbegli dilemu kako proveriti zlato, najbolje je kupovati vredan nakit u renomiranim i proverenim zlatarama – one su garant kvaliteta koji se može proveriti, pošto je svaki komad obeležen žigom proizvođača.

Još jedno bitna stvar kada se pitamo kako proveriti zlato je: što je karataža veća, i finoća komada je bolja, kvalitetnija, ali i mekanija. Zato se za nakit retko koristi finoća zlata od 22k, već se od takvog zlata uglavnom izrađuju dukati. Prema učešću pojedinih metala i zlata u leguri razlikujemo i boje zlata, koje mogu biti: žuta, crvena i bela, u zavisnosti od metala koji se koriste u legurama. Zlatare čuvaju u tajnosti kombinacije materijala korišćenih za izradu nakita kao i odnos svakog od korišćenih metala u izradi odnosnog komada nakita. Većinu svetske trgovine zlatom nadgleda posebna organizacija sa sedištem u Londonu, po imenu LBMA (London Bullion Market Association) koja vodi računa da se trgovina zlatom odvija po strogim, propisanim pravilima. Prvo je potrebno precizno odmeriti dimenzije zlatne poluge: gornja površina 255 x 81 mm, donja površina 236 x 57 mm, debljina 37 mm. Težina minimum – 350, maksimum 430 finih unci zlata. Čistoća zlata se kreće u rasponu 995.0 – 999.9/1000. Oznake koje svaka zlatna poluga mora da ima su: serijski broj, žig rafinerije, finoća u četiri cifre, godina proizvodnje u četiri broja. Zabeležene su prevare sa polugama od volframa (metal čija težina je približna težini i gustini zlata po jedinici težine) koje su bile pozlaćene sa dva mikronska sloja pravog zlata. Iz svega navedenog jasno je da je pitanje kako proveriti zlato veoma važno pitanje koje treba prepustiti profecionalcima, ali je podjednako bitno da i sami znamo što više o toj temi.

Cena za gram zlata

Cena za gram zlata na svetskim berzama, počev od 1999. godine, beleži kontinuirani rast, a taj trend prate i cene akcija rudnika zlata. Zlato je jedno od najstarijih sredstava plaćanja na svetu. Do pre par decenija sve velike svetske valute imale su podlogu u zlatu – tzv. zlatni standard. Zlato je poznato i kao „sigurna luka“, jer ulaganje u zlato štiti ulagače od inflacije i od potresa na finansijskim tržištima. Tako u slučaju inflacije zlato služi kao učaju inflacije zlato služi kao kišobran, jer njegova cena prati poskupljenje životnih namirnica. Nije uopšte čudno da se u poslednje vreme zlato sve više kupuje. Cena za gram zlata je tokom dve decenije bila stabilna i kretala se oko 10 EUR. Tako je bilo sve do 2005. godine, kada investitori počinju da kupuju zlatne poluge, predosetivši nadolazeću ekonomsku i finansijsku krizu. Trgovina zlatom na globalnom nivou odvija se na pet velikih tržišta: Njujork, London, Cirih, Sidnej i Hong Kong. Cena zlata se određuje 2 puta dnevno u Londonu. Članovi Londonskog udruženja trgovine zlatnim izlivcima (LBMA – London Bullion Market Association) su najznačajnije banke, trgovci, proizvođači i prerađivači zlata. Ova grupa se okuplja i i “doteruje” cenu zlata.

Što se tiče Srbije, kriza je dovela i do toga da građani prodaju svoj zlatni nakit i zubne umetke radi pukog preživljavanja. Cena za gram zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita, a za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), cena se kreće između 3000-5000 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare. Položaj prodavnice može značajno podići cenu, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i različitih tipova izade koje mu još podižu cenu po gramu. Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali se dešava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, pa je razlika u ceni neizbežna. U Srbiji se uglavnom prodaje 14karatni nakit. Zlatre otkupljuju i zubno zlato, lomljeno zlato, dukate i ostali zlatni nakit. Otkup lomljenog zlata vrši se u zlatarama za 2.100 dinara po gramu. Lomljeno zlato može se i zameniti za nakit. U menjačnicama se za gram zlatnog nakita može dobiti 15 do 20 odsto više nego u zlatarama. Međutim, zlatari napominju da su njihove vage i tehnologija ispitivanja kvaliteta zlata atestirani, za razliku od onih koje koriste drugi otkupljivači, pa je prodaja zlata preporučljivija u samim zlatarama. Dukati su finoća 900 i cena grama je 5.000 dinara. Najpopularniji dukat u reigonu je Franc Jozef, finoće 986, težine 3,49 grama, a otkupljuje se za 12-13.000 dinara. Cena otkupa zlata finoće 999 je 3.600 dinara. Zlatne poluge su finoće od 900 – 999, što zavisi od banke koja ih je prodala, a cena otkupa je od 3.300 dinara do 3.800 dinara. Svaka poluga ima na sebi oznaku finoće. Cena za gram zlata se menja svakodnevno u zavisnosti od raznih uticaja.

Cena otkupa zlata

Cena otkupa zlata zavisi od težine i finoće ovog plemenitog metala. Zlato pripada najstarijoj vrsti metala koje su ljudi preradili. I prvi novac je bio od zlata, u obliku zlatnih kovanica, još 700 godina pre nove ere. Proteklih par godina cena zlata je konstantno u porastu na svetskoj berzi zbog ekonomske krize, neizvesnosti i turbulencija na finansijskom tržištu. Zlato se smatra  investicijom niskog rizika. U poslednje vreme veoma je popularno i sve se više kupuje. Danas se trgovinom zlatom bave velike banke i investicioni fondovi, ali i pojedinci sa osećajem za profitabilno investiranje. Zlato je najsigurniji način investiranja, jer za razliku od papirnog novca, ono ne gubi svoju kupovnu moć. Kod zlata nema standardnih rizika inflacije, devalvacije, likvidnosti. Zanimljivo je da je cena otkupa zlata bila stabilna na svetskim berzama dve decenije. Gram čistog zlata prodavao se po ceni od 10 EUR sve do 2005. godine. Tada se pojedini investitori, perdviđajući krizu, okreću zlatnim polugama. Od tada je cena porasla više od četiri puta. Može se reći da 21. vek donosi novu zlatnu groznicu.

Cena otkupa zlata zavisi od kretanja cene na svetskom tržištu. Cena zlata utvrđuje se na Londonskoj berzi i menja se dva puta u toku dana. Na Londonskoj berzi trguje se zlatom najveće finoće. Prilikom otkupa zlata susrećemo se sa zlatom u različitim oblicima (nakit, dukati, poluge i sl.) i u tom slučaju cena zavisi od dva faktora: od finoće zlata i od cene na svetskom tržištu, što proizvod ima veću finoću, samim tim ima i veću vrednost. Finoća zlata se izražava u karatima ili promilima i predstavlja udeo čistog zlata u zlatnoj leguri (zlatan nakit, npr.). Uz pojam finoća zlata se vezuju i pojmovi mekoća i čistoća zlata. Mekoća čistog zlata, osobina zlata koja je važna u trgovini zlatom i otkupu zlata, čini ga neprikladnim da se od njega izrađuje nakit. Zbog toga su trgovci započeli da mešaju metale kako bi se dobile legure koje bi zlato učinile tvrđim, a pri tome mu ne bi umanjile sjaj. Danas su uobičajene legure zlata sa srebrom i bakrom za žuto zlato, ili sa niklom, cinkom i paladijumom za belo zlato. S porastom cene zlata, počeo je da raste interes investitora za ulaganje u plemenite metale, pa se danas otkupom zlata bave i firme koje zlato dalje pretvaraju u investicioni oblik. Zlato otkupljuju čak i  menjačnice, što je dodatni pokazatelj da ono postaje alternativa novcu. Danas zlatom možete trgovati na forexu, gde se cena zlata na tržištu prati u realnom vremenu. Trgovina zlatom je jedan od najprofitabilnijih načina investiranja. Bez obzira na kretanje cene, vrednost zlata kroz istoriju konstantno raste. Kompanija KapitalRS nudi vam platforme za trgovanje sa skoro svim finansijskim instrumentima. Zlato spada u najtrgovanije robe na svetu, sa učešćem u ukupnom obimu prometa od 9,12%. Kao investicija niskog rizika, zlato je poželjno kod mnogih investitora. Svi trendovi pokazuju da cena otkupa zlata u budućnosti može samo da raste.

Berza zlata – kretanje i prognoze

Najveća robna berza zlata i njegovih derivata je LBMA, London Bullion Market Association – Udruženje trgovaca zlatnim izlivcima. To je ujedno i najprestižnije tržište fizičkim zlatom, na kome se određuje cena čistog zlata dva puta na dan u takozvanom fiksnom obliku. Ova cena se određuje u američkim dolarima (USD), evrima (EUR) i engleskoj funti (GBP) za 1 finu uncu prilikom korišćenja minimalno 1.000 finih unci. LBMA kao najprestižnija berza zlata je rezervisana samo za članove LBMA, ali svi drugi zainteresovani trejderi mogu zlatom trgovati na forex tržištu, vanberzanski, ne fizičkim sredstvima već sertifikatima. Mnoge države deo svojih zlatnih rezervi čuvaju u trezorima u Londonu i Njujorku, jer se na njihovim berzama odvija najveći deo svetske trgovine zlatom. Zlato je u 2011. poskupelo gotovo 10 odsto i jedanaestogodišnji period jačanja cena tog plemenitog metala je najduži bar od 1920. U trećem kvartalu 2012. godine cena zlata je uvećana 11 odsto, da bi u novembru opala za 0,4 %. Francuska banka “BNP Pariba” snizila je prognozu cene zlata u 2013. usled opreznog raspoloženja na tržištu i prognozirala pad cena u 2014, što će biti prvo sniženje za 14 godina. BNP je sa ranije prognoziranih 1.900 USD, snizila projekciju cene zlata u 2013. na 1.865 dolara za finu uncu, a u 2014. očekuje sniženje na prosečno 1.780 USD za finu uncu. Ipak će zlato svog statusa sigurnog utočišta i dalje privlačiti investitore. Deo velikih nemačkih zlatnih rezervi, u vrednosti od oko 200 milijardi dolara, Nemačka centralna banka vratiće u zemlju iz SAD i Francuske. Glavnu podršku cenama zlata, koje investitori smatraju pouzdanijom alternativom nestabilnim valutama i akcijama kompanija, i dalje daju dužnička kriza u evrozoni i ubrzanje inflacije u mnogim zemljama sveta.

Zbog sve veće cene zlata na inostranim tržištima raste interesovanje za trgovinu ovim plemenitim metalom. Osim inostrane tražnje, sve više raste i tražnja za zlatom u Srbiji. Međutim, naš Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa trgovanje zlatom na berzi, niti se mogu kupovati zlatne poluge. Berzanska vrednost zlata poslednjih godina je enormno visoka. Nažalost, u Srbiji, kao ni u Bosni i Hercegovini ne postoji berza zlata i srebra, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Poluge zlata mogu se kupiti u Hrvatskoj ili Sloveniji, a kod nas ne postoje ni banke, niti institucije za ovu vrstu posla. Uvođenjem berze zlata i ostalih plemenitih metala uveo bi se red na tržištu. Ni otkup zlata i drugih plemenitih metala nije zakonom regulisan, pa imamo neravnopravne uslove u ovoj oblasti. Neko otkupljuje po jednoj, a neko po drugoj ceni. Osim toga, zlatari, filigrani, ljudi koji rade sa plemenitim metalima, primorani su da otkupljuju zlato sa ulice, jer drugog načina nema. Posebno su niske cene u odnosu na realnu vrednost zlata u manjim sredinama, dok je u gradovima ipak bolja situacija. I tu lokacija zlatara i menjačnica utiče na ukupan promet. S obzirom na popularnost ovog metala i rastući trend cene zlata, može se očekivati da će berza zlata i kod nas u skorije vreme zauzeti svoje mesto.