Cena za gram zlata

Cena za gram zlata na svetskim berzama, počev od 1999. godine, beleži kontinuirani rast, a taj trend prate i cene akcija rudnika zlata. Zlato je jedno od najstarijih sredstava plaćanja na svetu. Do pre par decenija sve velike svetske valute imale su podlogu u zlatu – tzv. zlatni standard. Zlato je poznato i kao „sigurna luka“, jer ulaganje u zlato štiti ulagače od inflacije i od potresa na finansijskim tržištima. Tako u slučaju inflacije zlato služi kao učaju inflacije zlato služi kao kišobran, jer njegova cena prati poskupljenje životnih namirnica. Nije uopšte čudno da se u poslednje vreme zlato sve više kupuje. Cena za gram zlata je tokom dve decenije bila stabilna i kretala se oko 10 EUR. Tako je bilo sve do 2005. godine, kada investitori počinju da kupuju zlatne poluge, predosetivši nadolazeću ekonomsku i finansijsku krizu. Trgovina zlatom na globalnom nivou odvija se na pet velikih tržišta: Njujork, London, Cirih, Sidnej i Hong Kong. Cena zlata se određuje 2 puta dnevno u Londonu. Članovi Londonskog udruženja trgovine zlatnim izlivcima (LBMA – London Bullion Market Association) su najznačajnije banke, trgovci, proizvođači i prerađivači zlata. Ova grupa se okuplja i i “doteruje” cenu zlata.

Što se tiče Srbije, kriza je dovela i do toga da građani prodaju svoj zlatni nakit i zubne umetke radi pukog preživljavanja. Cena za gram zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita, a za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), cena se kreće između 3000-5000 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare. Položaj prodavnice može značajno podići cenu, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i različitih tipova izade koje mu još podižu cenu po gramu. Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali se dešava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, pa je razlika u ceni neizbežna. U Srbiji se uglavnom prodaje 14karatni nakit. Zlatre otkupljuju i zubno zlato, lomljeno zlato, dukate i ostali zlatni nakit. Otkup lomljenog zlata vrši se u zlatarama za 2.100 dinara po gramu. Lomljeno zlato može se i zameniti za nakit. U menjačnicama se za gram zlatnog nakita može dobiti 15 do 20 odsto više nego u zlatarama. Međutim, zlatari napominju da su njihove vage i tehnologija ispitivanja kvaliteta zlata atestirani, za razliku od onih koje koriste drugi otkupljivači, pa je prodaja zlata preporučljivija u samim zlatarama. Dukati su finoća 900 i cena grama je 5.000 dinara. Najpopularniji dukat u reigonu je Franc Jozef, finoće 986, težine 3,49 grama, a otkupljuje se za 12-13.000 dinara. Cena otkupa zlata finoće 999 je 3.600 dinara. Zlatne poluge su finoće od 900 – 999, što zavisi od banke koja ih je prodala, a cena otkupa je od 3.300 dinara do 3.800 dinara. Svaka poluga ima na sebi oznaku finoće. Cena za gram zlata se menja svakodnevno u zavisnosti od raznih uticaja.

Cena otkupa zlata

Cena otkupa zlata zavisi od težine i finoće ovog plemenitog metala. Zlato pripada najstarijoj vrsti metala koje su ljudi preradili. I prvi novac je bio od zlata, u obliku zlatnih kovanica, još 700 godina pre nove ere. Proteklih par godina cena zlata je konstantno u porastu na svetskoj berzi zbog ekonomske krize, neizvesnosti i turbulencija na finansijskom tržištu. Zlato se smatra  investicijom niskog rizika. U poslednje vreme veoma je popularno i sve se više kupuje. Danas se trgovinom zlatom bave velike banke i investicioni fondovi, ali i pojedinci sa osećajem za profitabilno investiranje. Zlato je najsigurniji način investiranja, jer za razliku od papirnog novca, ono ne gubi svoju kupovnu moć. Kod zlata nema standardnih rizika inflacije, devalvacije, likvidnosti. Zanimljivo je da je cena otkupa zlata bila stabilna na svetskim berzama dve decenije. Gram čistog zlata prodavao se po ceni od 10 EUR sve do 2005. godine. Tada se pojedini investitori, perdviđajući krizu, okreću zlatnim polugama. Od tada je cena porasla više od četiri puta. Može se reći da 21. vek donosi novu zlatnu groznicu.

Cena otkupa zlata zavisi od kretanja cene na svetskom tržištu. Cena zlata utvrđuje se na Londonskoj berzi i menja se dva puta u toku dana. Na Londonskoj berzi trguje se zlatom najveće finoće. Prilikom otkupa zlata susrećemo se sa zlatom u različitim oblicima (nakit, dukati, poluge i sl.) i u tom slučaju cena zavisi od dva faktora: od finoće zlata i od cene na svetskom tržištu, što proizvod ima veću finoću, samim tim ima i veću vrednost. Finoća zlata se izražava u karatima ili promilima i predstavlja udeo čistog zlata u zlatnoj leguri (zlatan nakit, npr.). Uz pojam finoća zlata se vezuju i pojmovi mekoća i čistoća zlata. Mekoća čistog zlata, osobina zlata koja je važna u trgovini zlatom i otkupu zlata, čini ga neprikladnim da se od njega izrađuje nakit. Zbog toga su trgovci započeli da mešaju metale kako bi se dobile legure koje bi zlato učinile tvrđim, a pri tome mu ne bi umanjile sjaj. Danas su uobičajene legure zlata sa srebrom i bakrom za žuto zlato, ili sa niklom, cinkom i paladijumom za belo zlato. S porastom cene zlata, počeo je da raste interes investitora za ulaganje u plemenite metale, pa se danas otkupom zlata bave i firme koje zlato dalje pretvaraju u investicioni oblik. Zlato otkupljuju čak i  menjačnice, što je dodatni pokazatelj da ono postaje alternativa novcu. Danas zlatom možete trgovati na forexu, gde se cena zlata na tržištu prati u realnom vremenu. Trgovina zlatom je jedan od najprofitabilnijih načina investiranja. Bez obzira na kretanje cene, vrednost zlata kroz istoriju konstantno raste. Kompanija KapitalRS nudi vam platforme za trgovanje sa skoro svim finansijskim instrumentima. Zlato spada u najtrgovanije robe na svetu, sa učešćem u ukupnom obimu prometa od 9,12%. Kao investicija niskog rizika, zlato je poželjno kod mnogih investitora. Svi trendovi pokazuju da cena otkupa zlata u budućnosti može samo da raste.

Berza zlata – kretanje i prognoze

Najveća robna berza zlata i njegovih derivata je LBMA, London Bullion Market Association – Udruženje trgovaca zlatnim izlivcima. To je ujedno i najprestižnije tržište fizičkim zlatom, na kome se određuje cena čistog zlata dva puta na dan u takozvanom fiksnom obliku. Ova cena se određuje u američkim dolarima (USD), evrima (EUR) i engleskoj funti (GBP) za 1 finu uncu prilikom korišćenja minimalno 1.000 finih unci. LBMA kao najprestižnija berza zlata je rezervisana samo za članove LBMA, ali svi drugi zainteresovani trejderi mogu zlatom trgovati na forex tržištu, vanberzanski, ne fizičkim sredstvima već sertifikatima. Mnoge države deo svojih zlatnih rezervi čuvaju u trezorima u Londonu i Njujorku, jer se na njihovim berzama odvija najveći deo svetske trgovine zlatom. Zlato je u 2011. poskupelo gotovo 10 odsto i jedanaestogodišnji period jačanja cena tog plemenitog metala je najduži bar od 1920. U trećem kvartalu 2012. godine cena zlata je uvećana 11 odsto, da bi u novembru opala za 0,4 %. Francuska banka “BNP Pariba” snizila je prognozu cene zlata u 2013. usled opreznog raspoloženja na tržištu i prognozirala pad cena u 2014, što će biti prvo sniženje za 14 godina. BNP je sa ranije prognoziranih 1.900 USD, snizila projekciju cene zlata u 2013. na 1.865 dolara za finu uncu, a u 2014. očekuje sniženje na prosečno 1.780 USD za finu uncu. Ipak će zlato svog statusa sigurnog utočišta i dalje privlačiti investitore. Deo velikih nemačkih zlatnih rezervi, u vrednosti od oko 200 milijardi dolara, Nemačka centralna banka vratiće u zemlju iz SAD i Francuske. Glavnu podršku cenama zlata, koje investitori smatraju pouzdanijom alternativom nestabilnim valutama i akcijama kompanija, i dalje daju dužnička kriza u evrozoni i ubrzanje inflacije u mnogim zemljama sveta.

Zbog sve veće cene zlata na inostranim tržištima raste interesovanje za trgovinu ovim plemenitim metalom. Osim inostrane tražnje, sve više raste i tražnja za zlatom u Srbiji. Međutim, naš Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa trgovanje zlatom na berzi, niti se mogu kupovati zlatne poluge. Berzanska vrednost zlata poslednjih godina je enormno visoka. Nažalost, u Srbiji, kao ni u Bosni i Hercegovini ne postoji berza zlata i srebra, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Poluge zlata mogu se kupiti u Hrvatskoj ili Sloveniji, a kod nas ne postoje ni banke, niti institucije za ovu vrstu posla. Uvođenjem berze zlata i ostalih plemenitih metala uveo bi se red na tržištu. Ni otkup zlata i drugih plemenitih metala nije zakonom regulisan, pa imamo neravnopravne uslove u ovoj oblasti. Neko otkupljuje po jednoj, a neko po drugoj ceni. Osim toga, zlatari, filigrani, ljudi koji rade sa plemenitim metalima, primorani su da otkupljuju zlato sa ulice, jer drugog načina nema. Posebno su niske cene u odnosu na realnu vrednost zlata u manjim sredinama, dok je u gradovima ipak bolja situacija. I tu lokacija zlatara i menjačnica utiče na ukupan promet. S obzirom na popularnost ovog metala i rastući trend cene zlata, može se očekivati da će berza zlata i kod nas u skorije vreme zauzeti svoje mesto.

Berza metala

Berze metala spadaju u specijalizovane robne berze, a svakako je najpoznatija i najveća od njih LME (London Metal Exchange) – Londonska berza metala. Osnovana je 1877. godine, ali je berzanska trgovina metalom postojala još u vreme kraljice Elizabete I, na Kraljevskoj berzi. Počev od 1571. godine trgovci su se sastajali i razmenjivali metale i drugu robu. U početku su trgovci poslovali metalima za domaće tržište, ali je UK uskoro postalo glavni izvoznik metala. Zbog toga su se evropski trgovci veoma brzo uključili u ovu aktivnost. Prvo se trgovalo bakrom, a od 1920. godine počinje trgovina i olovom i cinkom. Londonska berza metala je najveća berza metala i referentna ustanova za zvanične cene metala koje veže u celom svetu. Na robnim berzama se najčešće trguje žitaricama, metalima, poljoprivrednim proizvodima, naftom, zemnim gasom itd. Glavni svetski trgovinski centri za trgovinu plemenitim metalima su London, Njujork i Cirih. Zlatom i srebrom se trguje vanberzanski, na forexu, a likvidnost na tržištu plemenitih metala u najčešćem slučaju velika kada se preklapa vreme trgovanja u Evropi i Njujorku.

Londonska berza metala svake prve nedelje u oktobru organizuje jednodnevni seminar o tržištu obojenih metala, gdje se mogu čuti najnovije informacije i prognoze od strane nekih od najuticannijih imena iz sveta metala. Mnoge kompanije za istraživanje tržišta, banke i novinska agencija Tomson Rojters organizuju prijeme na kojima se u neposrednom razgovoru od sagovornika može čuti i ono čega nema u njihovim zvaničnim izveštajima. LME organizuje i niz obrazovnih seminara za zainteresovane učesnike, poput onih: Kako trgovati na berzi, Hedžing strategije itd. Događaj je izuzetno popularan i svake godine LME nedelja okupi preko 3000 ljudi sa svih strana sveta. Pitanje koje najviše zanima učesnike je šta će biti sa cenom metala sledeće godine. Zbog toga je Londonska berza metala najznačajnije mesto na svetu kada je u pitanju trgovanje metalima.

Berza metala doživela je pravi bum poslednjih godina. Ogromna kineska tražnja metala tokom poslednje dekade radi izgradnje solitera i infrastrukture dovela je do skoka cena metala, uključujući bakar, za više od 600 odsto i podstakla talas fondovskih investiranja u taj sektor. Kako je rast kineske ekonomije usporio, a zemlja se preorijentisala na potrošačku ekonomiju, pojedini investitori se nadaju da će talas urbanizacije u zemljama, kao što su Indija, Indonezija i Pakistan, nastaviti da podstiče tražnju rude gvožđa, bakra i nafte. Očekuje se da će sve veća seoba ljudi u gradove u zemljama u usponu dovesti do porasta tražnje matala, ali verovatno tokom dužeg vremenskog perioda i ne u tako ogromnoj meri kao što se desilo u Kini. Ekonomska neizvesnost uvek donosi oscilacije i nestabilnost na tržištu, ali je srednjoročna i dugoročna prognoza vrlo optimistička. U periodu od 2013 – do 2015. potražnja za metalima, naročito aluminijumom će značajno porasti usled pojačane aktivnosti investitora. Očekuje se prosečna godišnja cena aluminijuma u rasponu o trenutnih 2100 USD po toni do oko 2600 USD po toni u 2015. godini. Londonska berza metala je jedan od najboljih izvora podataka o cenama metala danas.

Belo zlato

Belo zlato je legura zlata i bar jednog od belih metala, obično nikla ili paladijuma. Čistoća belog zlata se meri u karatima. Osobine belog zlata mogu varirati u zavisnosti od metala i njihovih odnosa koji su korišćeni prilikom izrade legure. U skladu sa tim, legure belog zlata mogu biti korišćene u različite svrhe. Legure zlata i nikla su čvrste i tvrde, pa se koriste za izradu prstenja, legure zlata i paladijuma su meke i savitljive, pa se koriste kao podloga za drago kamenje. Ponekad se u njih dodaju drugi metali, poput bakra, srebra i platine, zbog težine i trajnosti. Pojam „belo zlato“ koristi se u industriji veoma labavo da opiše karatne zlatne legure za beličastim nijansama. Najkvalitetnije belo zlato ima 18 karata i pravi se od zlata i paladijuma, ponekad i sa tragovima platine, koja se dodaje da bi legura imala veću težinu i bolju postojanost. Kod nas na tržištu najprisutniji je nakit od 14-karatnog belog zlata, finoće 585. To znači da takav komad nakita sadrži 585 delova zlata, dok ostatak do 1000 čine drugi metali (srebro, paladijum, nikl ili slično). Ukoliko zlata ima 750/1000 onda je zlato 18 k. Belo zlato nikada nije potpuno belo bez obzira na kvalitet predlegura koje se koriste za legiranje. Mnogi veruju da je boja oplate sa dodatkom rodijuma, koja se vidi na mnogim komercijalnim komadima nakita, zapravo boja belog zlata. Pojam “belo” obuhvata veliki spektar boja, koje idu od bledožute, smeđkaste, pa čak do vrlo blede ružičaste. Industrija nakita često koriguje ove beličaste nijanse oplatom od rodijuma. Dok pojedine kvalitetnije legure zadržavaju svoj sjaj, većinu je potrebno obložiti vrlo tankim slojem rodijuma. To dovodi do tamnijeg sjaju u poređenju sa sjajem platine i srebra. Sloj rodijuma kojim je obložena legura može se vremenom istrošiti i skinuti. Ponovo rodiniranje je uobičajeni postupak i većina zlatara će to učiniti kao gratis uslugu za nakit kupljen kod njih.

Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, ali pojedine prodavice prodaju belo zlato skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, zbog čega je razlika u ceni neizbežna. Belo zlato spada u najtraženije metale, kada je u pitanju nakit. Trend za belim zlatom je poslednjih godina u porastu, a naročito je popularan među mladima, kako ženama tako i muškarcima. U vodećim prodavnicama nakita u Evropi, ali i širom sveta, komadi belog zlata su najprodavaniji. Ova moda je došla iz SAD-a, gde se belo zlato smatra simbolom ultimativnog šika. Poslednjih godina i žene u Aziji sve više preferiraju nakit od belog nego od žutog zlata koje postaje u očima novih generacija simbol starog vremena. Danas, u zlatarskoj industriji čak sedamdeset posto proizvodnje odnosi se na izradu komada od pomenutog metala. Neverovatan podatak, s obzirom da je do pre par decnija postojalo uglavnom samo žuto zlato. Belo zlato je sve popularnije čemu doprinosi i činjenica da odlično pristaje uz dijamante kao i platina, a cena je duplo niža.

Trgovanje plemenitim metalima na berzi

Trgovanje plemenitim metalima na berzi prema mnogim mišljenjima predstavlja jedan od najstabilnijih i efektivnijih instrumenata štednje kapitala. Ovde se na prvom mestu misli na  investiranje kapitala u plemenite metale, a među prvima se to odnosi na zlato i srebro. Ostali plemeniti metali su manje zastupljeni, uglavnom zbog svoje cene, ali i zbog toga što je potražnja za njima u svetu manja, odnosno, ne spadaju u najtrgovanije finansijske derivate. To znači da je trgovanje plemenitim metalima na berzi uglavnom zastupljeno u trgovanju zlatom, ali sve više i srebrom, pogotovu ako se zna da je cena srebra mnogo pristupačnija za širi auditorijum trgovaca. Danas gotovo svako zainteresovano lice može dobiti pristup globalnom tržištu zlata i investirati svoja sredstva u ovaj plemeniti metal. Šta više, zlato može biti ne samo mrtva težina već i procentni depozit. Može se koristiti zlato u trgovinskim transakcijama, koje daju opipljivi profit, što znači nešto drugo od kupovine i prodaje zlata u fizičkom obliku. Zato je vrlo efikasno investirati u zlato u periodu krize, kada drugi investicioni instrumenti ne mogu dati iste rezultate.

Kada je trgovina plemenitim metalima na berzi u pitanju potrebno je istaći da je zlato najstarija i najefektivnija mera kapitala i dimenzija bogatstva, mada su i drugi plemeniti metali su korišćeni za istu svrhu. Generacije su se izmenile, ali je za sve njih zlato bilo zajednički ekvivalent kao sredstvo plaćanja i roba u isto vreme. Poznati “zlatni standard” je napravio ogroman uticaj na razvoj svetske ekonomije tokom devetnaestog i dvadesetog veka i zlato je bilo glavni svetski valutni sistem sve do 70-ih godina dvadesetog veka. Zbog ovih operacija plemeniti metali su bili pod striknom kontrolom. Generalno, transakcije su vođene na nivou država, monetarnih vlasti i međunarodnih finansijskih organizacija. Međutim, kao posledica kontradikcija unutar sistema, desile su se kvalitativne promene i valutne stope su postale nestabilne. Kao posledica toga, uloga zlata se promenila, na pravnoj osnovi je bila isključena iz prometa svetskih valuta, zatim je počela liberalizacija transakcije zlata, proširena su prava individualaca u vezi fizičkog posedovanja metala. Tržište plemenitog metala ili trgovanje plemenitim metalima na berzi je bitno promenjeno, i to ne samo struktura tržišta, već i njeni članovi i linija operacija. Iako danas, zlato nije više objekat isplate, ono nije napustilo sistem ekonomskih odnosa. Danas je svetsko tržište zlata, ali i tgovina plemenitim metalima na berzi, uopteno posmatrano, zapravo kompleks međunarodnih tržišta, koja su gotovo nezavisna od državnih kontrola. Sve skupa, ovo garantuje 24-časovno globalno trgovanje plemenitim metalima na berzi i njihovim derivatima.

Trgovanje plemenitim metalima na berzi se praktično odvija na međunarodnim tržištima zlata i drugih plemenitih metala koja su locirana gradovima kao što su Cirih, Hong-Kong, London, Njujork, Dubai. Ovo su ujedno i najveći svetski centri za ovu vrstu trgovine, a važno je istaći da su nametnuti i strogi uslovi veoma malom broju učesnika na tržištu. Oni su obično velike banke i specijalizovane kompanije, koje imaju dobru reputaciju i kreditnu sposobnost. Spektar mogućih transakcija na međunarodnom tržištu je veoma širok. Nema poreza i carinske kontrole. Velike operacije sa plemenitim metalima se izvode 24 sata dnevno, što je obezbeđeno širokom mrežom klijenata povezanih sa tržištom zlata. Pored toga što se trgovanje plemenitim metalima na berzi odvija na legalan i potpuno organizovan način, ipak se često pojavljuju i crna tržišta zlata i ostalih metala. Crna tržišta se najčešće susreću u nekim zemljama Azijskog regiona. Njihova pojava proizilazi iz totalne vladine kontrole operacijama sa zlatom. Crna tržišta praktično  koegzistiraju sa zatvorenim tržištima, a zatvorena tržišta su forma nekog od domaćih radikalno organizovanih tržišta, gde je uvoz i izvoz zlata zabranjen i gde zbog visine taksi trgovina plemenitim metalima nije profitabilna jer domaća cena prelazi svetsku cenu zlata. Prema tome, jasno je da postojanje organizovanog berzanskog tržišta predstavlja sigurnost i zaštitu kapitala od netržišnih malverzacija, a to je jedna od najvažnijih uloga koju ima trgovanje plemenitim metalima na berzi.